Naslovna Kultura Promovisana knjiga „Sokolsko društvo u Negotinu 1929 – 1941“

Promovisana knjiga „Sokolsko društvo u Negotinu 1929 – 1941“

416
0

U promotivnoj sali Narodne biblioteke “Dositej Novaković” u okviru Majskih svečanosti promovisana knjiga zaječarskog publiciste „Sokolsko društvo u Negotinu 1929 – 1941“.

Srđan M. Tomić, nekadašnji novinar, sada zemljodelac i publicista oglasio se novom knjigom „Sokolsko društvo u Negotinu 1929 – 1941“, koju je publikovala Narodna biblioteka „Dositej Novaković“.

Ideju sokolstva, koja je imala cilj da probudi i podstakne rodoljubive težnje mladih, da razvije nacionalnu svest prema otadžbini i Slovenstvu, ali i da neguje sportski duh, poštovanje, čestitost među članovima i druge vrline, Tomić prati pune 22 godine.

„Ovom se tematikom bavim 22 godine od mojih prvih kontakata, kroz programe Radio Zaječara, sa tadašnjim sokolcima iz zaječarske okoline. Počelo je u Grljanu, ne slučajno, jer je to bilo selo koje jedno od najboljih reprezenata ne samo Timočkog sokolstva nego Moravske sokolske župe u Nišu, koja je bila krovna organizacija za Sokolska društva u Zaječaru, Negotinu i u čitavoj današnjoj Krajini. Ne slučajno, govorilo se, „Kakav si u Župi, takav si inače“. Moravska sokolska župa, kao stožer sokolstva Moravske banovine bila je jedna od uglednijih delova sokolske organizacije Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije do 1941. godine“, kaže za NG Portal, Srđan M. Tomić.

Ovaj autor knjiga „Naš Milan i druge priče“ i „Tri zaječarska fudbalska srca“, u svom novom delu kroz obilje literature i arhivske građe, hronološki beleži  istorijat Sokolskog društva u Negotinu i Timočkoj Krajini, ne zaboravljajući ni ljude koji su u radu ovog društva dali važan pečat, manifestacije koje su organizovali, sletove koji su priređivali, ali i brojne druge zanimljivosti koje dodatno rasvetljavaju ovaj period istorije sokolstva.

Deo građe čine i dokumenti, zapisnici, delovodnici iz Sikola i Rajca u kojima su takođe zaživele ideje sokolstva.

„Taj period je bio prebogat društvenim aktivnostima, potpornih i humanitarnih organizacija kakve su Kolo srpskih sestara, Ženska podružina, Udruženje preminulih i poginulih ratnika i ratnih veterana u Negotinu, naravno Crveni krst, Streljačka družina, Krajinsko kolo jahača, pododbor Timočkog kola jahača i lepeza fudbalskih klubova: „Hajduk Veljko“ „Sparta“, „Omladinac“, „Trgovački pomoćnik“, „Jugoslavija“, „Jedinstvo“. To su bili delovi tog društvenog miljea i logično je da je Sokolsko društvo u Negotinu moralo u tim uslovima stare građanske čaršije sa puno empatije i poštovanja svojih tradicija i zdravih stilova života koji su se negovali onda da iznedri i jednu takvu grupaciju kakva je sokolska“, dodaje Tomić.

Pored autora o knjizi „Sokolsko društvo u Negotinu 1929 – 1941“, govorio je i istoričar Miljan Milovanović, nastavnik istorije.