Biografska knjiga „Priče iz ratnog romana – Кarlovačko ratište“, čiji je autor Ivan Milošević iz Leskovca, predstavljena je u petak u galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac”.
Dnevnički zapisi leskovačkog zdravstvenog radnika, Ivana Miloševića, koji je svoja sećanja na ratna dešavanja početkom devedesetih, pretočio u knjigu „Priče iz ratnog romana – Кarlovačko ratište“ promovisana u prepunoj galeriji negotinskog Doma kulture “Stevan Mokranjac”.
Ova knjiga, istakao je Milošević, posvećena je u prvom redu, njegovim ratnim drugovima, starešinama, vojnicima i dobrovoljcima, “junaciuma i stradalnicima, odgajanim u duhu rodoljublja i pravoslavlja”.
“Te ljude ne smemo da zaboravimo, ni njih, ni te majke i sestre koje i dan-danas obilaze svakodnevno grobove svojih najmilijih, udovice, decu koja su ostala siročad. Voleo bih da buduće generacije znaju kroz šta smo prošli. Znate zašto smo odlučili da ovu knjigu promovišemo u Negotinu? Razloga je više. Prvo, Negotinska krajina je istorijsko mesto, ponosno po Hajduk Veljku i drugim istorijskim ličnostima. Drugo, odavde je mnogo njih otišlo na hrvatsko ratište i ovde su i naši saborci, naše starešine, vrlo hrabri ljudi koji su, takođe, deo ove knjige”, rekao je Ivan Milošević.
Pored autora o knjizi i događajima sa ratišta govorio je i Saša Marjanović koji se na ratištu upoznao sa Ivanom Miloševićem i koji je, veli autor, najzaslužniji što je ova knjiga, čije se drugo dopunjeno izdanje priprema, publikovana.
“Na ratište sam sa oficirima krenuo iz Negotina, iz gaznizona. Otišli smo polovinom oktobra 1991. a vratio sam se u Negotin 1992. gde sam jula te godine završio i vojni rok. Drago mi je da sam ponovo u vašem gradu, u kojem nisam bio dugo. Kapetan Slobodan Bubnjević je u Beogradu, Marinko Knezović je nažalost poginuo, nije više među nama, a starešinu Zorana Krstevskog sam sreo posle 32 godine. Hvala vam što ste došli”, rekao je Marjanović.
Prisutni u galeriji Doma kulture bili su u prilici da čuju i neke od odlomaka iz ove knjige, koja je deo brojnih bibliotečkih fondova u zemlji.
Ivan Milošević, koji je promociju otpočeo stihovima: “Pamti zemljo Srbijo, i ne zaboravi sve pto sam imao, tebi sam dao i ono najdraže, život svoj” poručio je na kraju:
“Ja bih lično voleo, a imam dva sina, nikome nije prijatno a posebno onima koji su osetili šta je rat, a to je, verujte najprljavija stvar na svetu, voleo bih da omladina živi slobodno u svojoj zemlji, da budu dobri domaćini, da se tradicionalno vrate našim korenima.”
