Naslovna Kultura Promovisana knjiga o mlađem bratu Hajduk Veljka, Milutinu Petroviću

Promovisana knjiga o mlađem bratu Hajduk Veljka, Milutinu Petroviću

248
0

Istorijski arhiv u Negotinu promovisao je u okviru Majskih svečanosti svoje novo izdanje, knjigu “Milutin Petrović – ustanik i državnik” čiji je autor Slobodan Lazarević, novinar i publicista.

Slobodan Lazarević, dugogodišnji urednik “Politike” i nekadašnji predsednik Udruženja novinara Srbije predstavio se i sveobuhvatnom monografijom o ustaniku i državniku Milutinu Petroviću, vojvodi krajinske nahije, članu Državnog saveta, jednom od ustanobranitelja, bratu branioca Negotina, Hajduk Veljka.

“Veljko je od Milutina bio stariji 11 godina, od najmlađeg Miljka je Milutin bio četiri godine stariji. Milutin je bio u oba ustanka. Sahranio je i sakrio Veljka od Turaka posle pada Negotina, posle je bio Karađorđev vojvoda, zatim izgnanik u Rusiju sa Karađorđem, pa se vratio kod Miloša jer je kao vojnik i u Drugom ustanku bio potreban Srbiji, pa je sa njim bio na Šapcu. U Miloševoj i Mihailovoj i u Srbiji kneza Aleksandra Karađorđevića je bio praktično sve. Bio je i mlavski, i homoljski knez, bio je od buljubaše Veljkovog, dogurao i do pukovnika, pa državni savetnik kod Mihaila. Sa Milošem je u svom životu imao najsjajnije i najtužnije događaje u životu”, kaže autor knjige Slobodan Lazarević.

Ova knjiga donosi novih 50 dokumenata o Milutinu Petroviću koga je Miloš Obrenović zvao Era. Reč je o pismima, diplomama, objavama i svedočanstvima iz perioda Prvog i Drugog srpskog ustanka.

“Nastojao sam da to prikažem u knjizi na osnovu dokumentacije koju je dostavila njegova čukununuka Biljana Ćelević Petrović i meni je dala originale i kopije koje je davala Arhivu Srbije. Ona je od Drugog svetskog rata živela u Americi, pa u Kanadi. Iz te bogatge dokumentacije sam ja koristio deo samo da bi i te svetle i te tužne dane života Milutina Petrovića objasnio, koliko sam bio u stanju”, dodaje Lazarević.

Osim autora, o ovom delu, ali i životu Hajduk Veljka govorili su i istoričar Božidar Blagojević i Nenad Vojinović, arhivski savetnik i direktor Istorijskog arhiva.