Naslovna Kultura Promovisana knjiga o arheološkom lokalitetu “Vrelo” Šarkamen

Promovisana knjiga o arheološkom lokalitetu “Vrelo” Šarkamen

426
0

U dvorištu Muzeja Hajduk Veljka, Todorčetovom konaku, u okviru “Negotinskog leta” promovisana je knjiga „Vrelo-Šarkamen kod Negotina tetrarhijska rezidencija Maksimina Daje“.

Šarkamen, za razliku od carske palate imperatora Galerija, nije delio „srećnu sudbinu Gamzigrada“, jedinog arheološkog lokaliteta u Srbiji koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, kako je to primetio dr Adam Crnobrnja u recenziji  knjige „Vrelo-Šarkamen kod Negotina tetrarhijska rezidencija Maksimina Daje“ , koju autorski potpisuju Gordan Janjić, Sofija Petković i Igor Bjelić.

“Možda smo i prerano pronašli to zlato”, kaže kroz osmeh arheolog Gordan Janjić, viši muzejski savetnik Muzeja Krajine govoreći o lokalitetu koji svoje tajne još uvek nije do kraja odgonetnuo.

“Mi ni posle toliko godina nemamo urađen put do lokaliteta, nemamo, iako godinama upozoravamo, dobru elektromrežu do samog “Vrela”,  bandere su dotrajale, tu su i razni drugi problemi, ali imamo energiju i želju da ovaj lokalitet dobije mesto koje mu zasluženo i pripada”, kaže Gordan Janjić, koji ovaj memorijalno – rezindencijalni kompleks imperatora Maksimina Daje istražuje još od 1994. kada je projektom rukovodio akademik Dragoslav Srejović.

Sve do sada najznačajnije urađeno na ovom lokalitetu prezentovano je u luksuzno opremljenoj monografiji „Vrelo-Šarkamen kod Negotina tetrarhijska rezidencija Maksimina Daje“.

Autorski tim: Gordan Janjić, Sofija Petković i Igor Bjelić sva svoja arheološka otkrića kroz temeljnu naučnu interpretaciju rezultata prikazali su u ovom delu koje je publikovao Muzej Krajine uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Uz video projekciju sadržaja ovog izdanja publika je bila u prilici da čuje priču o početku istraživanja “Vrela” još od prvih dokumentovanih tragova koje je zabeležio Feliks Kanic, austrougarski putopisac, pa do istraživanja koja su počela 1994. a dve godine kasnije krunisana  otkrićem seta zlatnog nakita carice majke Maksimina Daje.

“Rođen 4. maja, arheologiji veran do kraja. To je taj Janjić Gordan, arheologiji odan”, kroz stihove je predstavio jednog od autora ovog za istoriju Srbije značajnog izdanja, Ivica Trajković, direktor Muzeja govoreći o nastojanju ove ustanove da sve projekte svog stručnog tima predstavi ne samo negotinskoj, već i srpskoj javnosti, prezentujujući time i rad ustanove koja od 1934. brine o kulturnoj baštini ovog kraja.

Izuzetno prijatno veče, nadahnutim predavanjem, Janjić je zaokružio i razgovorom sa publikom koju je zanimalo da li arheolozima i dalje na terenu “svojim radom” otežavaju divlji kopači, zašto Muzej nema kopiju carskog nakita, na šta ni sam arheolog, učesnik svih dešavanja na “Vrelu” nije mogao da odgovori, ali i brojna druga pitanja koja su vezana za lokalitet koji poslednjih godina uz arheološke, prate i restauratorsko – konzervatorski radovi.

Prisutnima je poklonjen po primerak knjige, a mnogi su poželeli da im Gordan Janjić, jedan od autora, ovu publikaciju posveti za uspomenu i dugo sećanje.