Naslovna Kultura Promovisana antologija nove srpske fantastike Save Damjanova

Promovisana antologija nove srpske fantastike Save Damjanova

290
0

U promotivnoj sali Narodne biblioteke “Dositej Novaković” promovisana je knjiga „Nadzemlje onostranog“, Save Damjanova, pisca, književnog istoričara i teoretičara i univerzitetskog profesora.

Antologija “Nadzemlje onostranog – Nova srpska fantastika  (hrestomatija)” koju je priredio Sava Damjanov, pisac, književni istoričar i teoretičar, profesor emeritus sadrži 42 prozna dela od 41 autora.

Damjanov, koji je svoj višedecenijski stvaralački i radni opus posvetio proučavanju i istraživanju književne fantastike u postmodernizmu, opredelio se da u ovom delu, zasnovanom na svojoj “Antologiji postmoderne srpske fantastike” uvrsti i one autore koji su se pojavili početkom dvehiljaditih do današnjih dana.

“Knjiga “Antologija posmoderne srpske fantastike” prvi put je izašla 1994. i imala neka druga, treća izdanja i prevođena je u svetu, a onda sam na nagovor “Solarisa”, iako nisam nešto bio raspoložen, prelomilo je to što je moj prijatelj Saša Radonjić, glavni urednik rekao: “Slušaj, to ti je postmoderna istorija, sad je 21. vek, hajde da napravimo jedno moderno izdanje koje ćemo proširiti autorima 21. veka”. To mi je bio osnovni motiv da te mlađe autore koji su se u 21. veku afirmisali ili tek počeli da pišu, uvedem u to i to je taj treći deo koji u onim prethodnim izdanjima ne postoji. Postoje rodonačelnici postmoderne i tu se završava, to je kraj, a sad je i posle postmoderne i vidim da i tim mladim autorima jako puno znači što su se našli uz jednog Pavića, Albaharija, Živkovića i tako dalje, ali zaslužuju”.

Uvodni deo knjige čini esej priređivača „Vekovi srpske fantastike”, a zatim slede priče podeljene u tri bloka. Među pripadnicima mlađe generacije, profesor Damjanov izdvaja Anu Mariju Grbić, Snežanu Savkić, Miloša Živkovića i Dalibora Tomasovića za koje kaže da pišu “nešto što nije klasična fantastika i beskrajno su daroviti ljudi”.

“Moći ćemo, reći ću u futuru, da papiramo svetu, zato što smo najzad shvatili da fantastika nije neka treš, neka drugorazredna književnost i to smo večeras pominjali. Vi imate vrhunske majstore, kakav su jedan Artur Klark, Stanislav Lem ili Filip Dik i mnogi drugi koji su zapravo veliki romansijeri, čak i da ih ne staviš u žanr fantastike ili naučne fantastike, oni su pokretali neka univerzalna ontološka, neka fizička pitanja kao i neki pisci tipa Dostojevskog, samo na druge načine. E, sad, kod nas je nažalost taj tok doživeo kao nešto alternativno manje vredno i onda se takvi naši pisci nisu na dovoljan način u taj glavni tok afirmisali, pa onda nisu ni u svetu. Evo, Zoran Živković koga ste spomenuli je trenutno, a to je realno, to sam svojim očima video, najprevođeniji naš pisac, dosad ima pet izdanja izabranih romana i priča u Americi i to govori sve”, dodaje Damjanov.

Profesor Damjanov je jedan od vodećih predstavnika srpskog postmodernizma, čija su naučna istraživanja usmerena ka fantastičnoj književnosti, erotskim i jezičko-eksperimentalnim slojevima u srpskoj tradiciji, teoriji recepcije, postmodernizmu, kao i ka komparativistici.

“Vrlo lepe impresije nosim iz Negotina. Zaista je bilo onako i sadržajno u svakom pogledu. Miloš Zlatković je vrlo lepo to moderirao i publika je pokazala interesovanje, što je inače retkost, postavljala je pitanja i čini mi se da je bila jedna vrlo lepa priča, bar za mene, a nadam se i za one koji su bili i koji će to prepričavati.“