Inovativne GIS platforme i softveri strukovnog udruženja „Sigurne staze“ za bezbednost saobraćaja i saobraćajno i urbanističko planiranje iz Bora predstavljeni su u hotelu Hajat na konferenciji Partnerstvа za otvorenu upravu – POU (Open Government Partnership – OGP).
Osnovne vrednosti Partnerstvа za otvorenu upravu definisane su u Deklaraciji POU i obuhvataju: transparentnost (pristup informacijama koje poseduju organi javne vlasti), učešće javnosti u donošenju odluka, javna odgovornost (integritet) i upotreba tehnologija i inovacija.
Igor Velić je ispred strukovnog udruženja „Sigurne staze“ predstavio projekte čiji su temelj korišćenje otvorenih podataka upotrebom informacionih tehnologija i vizuelizacija i prostorizacija tih podataka u cilju strateškog upravljanja bezbednosti saobraćaja i urbane mobilnosti.
Reč je o projektima: GIS softver za urbanu mobilnost, GIS platforma za bicikliste, GIS aplikacija za osobe sa invaliditetom, GIS softver za održiv javni prevoz u Kragujevcu i GIS aplikacije za formiranje sigurnih ruta za kretanje učenika osnovnih i srednjih škola u Boru.
Ove GIS platforme predstavljaju nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi saobraćajnog i urbanističkog planiranja, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, struke i građana, građana i donosioca odluka. Samim tim predstavljaju koristan alat za lokalnu samoupravu i donosioce odluka u cilju pametnijeg donošenja odluka.
Ove GIS platforme sadrže i crowdsourcing komponentu (citizen science) koja omogućuje pregled, unos i izmene podataka od strane građana, čime se pruža mogućnost svim građanima Bora da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju unapređenja urbanističke i saobraćajne infrastrukture na teritoriji grada Bora.
Interaktivne GIS platforme obiluju podacima koji se tiču ranjivih učesnika u saobraćaju (deca, starija lica, osobe sa invaliditetom, pešaci, biciklisti…)
„Zahvaljujući upotrebi otvorenih podataka dobili smo obeležja bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora kao što su prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda, probleme u zonama škola, ocena stanja pristupačnosti infrastrukture za osobe sa invaliditetom, lokacije vizokog rizika i tako dalje, a sve u cilju davanja predloga na kojim mestima je u Boru potrebno projektovati zone 30, zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze/trake, sigurne staze za kretanje učenika osnovnih i srednjih škola… Zahvaljujući GIS-u razvili smo savremenu metodologiju prikupljanja i obrade podataka na osnovu koje smo vršili različite analize svih prikupljenih prostornih i atributativnih setova podataka, konverziju tih podataka u formate neophodne za web i mobilni prikaz, dizajniranje, kao i izradu web interaktivnih mapa“, kaže Igor Velić, master inženjer saobraćaja, osnivač „Sigurnih staza“.
GIS sa takvim metodama i tehnologijama vrlo efikasno se može koristiti kao instrument javnog uvida u prostornom, urbanističkom, saobraćajnom planiranju, ekologiji, i drugim strukama koje se vezuju za prostor.
„Unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora je nezamislivo bez upotrebe otvorenih podataka, infomarcionih tehnologija i softverskog inžinjeringa. U ovoj sprezi vidimo razvoj pametnih gradova i primenu „Humanog inženjeringa“. Koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici. Podaci na kojima se zasnivaju naši projekti predstavljaju skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike“, dodaje Velić.
Na konferenciji je prikazan ne samo činjenica koliko su ovakvi projekti o ranjivim učesnicima u saobraćaju neophodni svakom gradu, već i kolika je važnost informacionih tehnologija za kreiranje boljeg, bezbednijeg, humanijeg i uspešnijeg života na svakodnevnom nivou i u svakoj zajednici.
Projekti se vezuju za ciljeve upravo proglašene dekade bezbednosti saobraćaja (2021 – 2031) od strane Ujedninjenih nacija, kao i za jedan od ciljeva održivog razvoja UN koji nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina.
Republika Srbija trenutno sprovodi Akcioni plan za period 2020-2022. godine, koji je Vlada, na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, usvojila u decembru 2020. Akcioni plan sastoji se od 12 obaveza od kojih osam podrazumeva upotrebu tehnologija i inovacija ili se tiče „otvaranja podataka“.
„Partnerstvo za otvorenu upravu – POU (Open Government Parntership-OGP) predstavlja međunarodnu inicijativu čija je svrha obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta u cilju poboljšanja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti, kroz izgradnju poverenja javnosti, saradnju sa organizacijama civilnog društva, osnaživanje učešća građana u upravljanju, borbu protiv korupcije, pristup informacijama, upotrebu novih tehnologija, a u vezi sa ostvarivanjem delotvornijeg i odgovornijeg rada javne vlasti. Učešće u Partnerstvu za otvorenu upravu predstavlja efikasnu platformu za saradnju organa uprave sa građanima, civilnim društvom i privredom, prepoznavanje njihovih problema i preduzimanje koraka u pravcu njihovog rešavanja“, pojašnjava Igor Velić i dodaje da u ovoj inicijativi učestvuje 78 država i 76 lokalnih zajednica, uključujući sve države Zapadnog Balkana; Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija.
