U Negotinu je održan seminar o senzornom ocenjivanju vina i završna koferencija projekta „Ispitivanje enološkog potencijala i revitalizacije vinove loze autohtone sorte bagrina u cilju njenog očuvanja, potvrde autentičnosti i unapređenja”.
Bagrina, sorta grožđa karakteristična za ovaj deo Srbije, jedna od retkih i svakako ugroženih sorti kojoj preti drastično smanjenje površina ukoliko se ne preduzmu opsežnije mere odabira i očuvanja genetičkih resursa ove sorte, bila je fokusu projekta koji se bavio upravo enološkim potencijalom i revitalizacijom bagrine kako bi se ona sačuvala, a njena proizvodnja unapredila.
„Primetilo se na terenu da imamo neko, uslovno rečeno, šarenilo u pogledu i kvaliteta i kvantiteta nekih kvalitativnih i kvantitativnih osobina bagrine. Nažalost, nemamo matični zasad odakle bi se uzimale vioke, već se to radi spontano iz proizvodnih zasada i onda često dolazi do toga da se ne vodi računa od kojih čokota se uzima, s obzirom da je kod bagrine izrazita različitost u pogledu neke obojenosti. Primetili smo i varijante bagrine sa svetlijom bojom pokožice koje imaju slabiji kvalitet grožđa i tu treba voditi računa u daljem nekom umnožavanju, što smo i naglasili ovde na konferenciji, ali treba voditi računa i o zdravstvenom stanju čokota koji se uzima i o samom kvalitetu koji ti čokoti daju, a to je obojenost i krupnoća bobica što je povezanost sa nekim kvalitetnim osobinama kako bi na kraju imali proizvodne zasade koji su homogeniji, ujednačeniji u pogledu kvaliteta i kako bi vino na kraju iz tog vinograda dobilo onaj kvalitet koji ova sorta treba da ima“, kaže dr Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin i član projektnog tima.
Projekat „Ispitivanje enološkog potencijala i revitalizacije vinove loze autohtone sorte bagrina u cilju njenog očuvanja, potvrde autentičnosti i unapređenja” je sa ciljem razvoja ove lokalne sorte, unapređenja tehnologije njenog gajenja i rasta konkurentnosti vinara u ruralnim područjima sprovodio Centar za vinogradarstvo i vinarstvo uz partnersku saradnju Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin, PSSS Niš, „Agroznanje“ Zaječar i Instituta za molekalarnu genetiku i genetičko inženjerstvo čiji su zaposleni participirali u projektu.
“Ovaj jednogodišnji projekat finansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva a tiče se ispitivanja enološkog potencijala sorte bagrina, kao jedne autohtone i retke sorte koja je nažalost pred nestajanjem i ovo je bio poslednji momenat da, pored proizvođača koji već nekoliko godina rade na ovoj sorti da se ona naučno istraži i da se oceni njen generalni potencijal kako bismo animirali lokalne proizvođače iz Negotinske krajine, ali i institucije i buduće investitore da podižu vinograde sa sortom bagrina i da primene određene tehnologije proizvodnje grožđa i vina, da unaprede i poboljšaju kvalitet te sorte”, kaže dr Darko Jakšić, naučni saradnik za vinogradarstvo i vinarstvo Instituta za primenu nauke u poljoprivredi i rukovodilac projektnog tima.
Očekivanja su projektnog tima koji je okupio brojne domaće i inostrane stručnjake iz ove oblasti da se projekat nastavi i dalje nakon što se završe istraživanja svih vinograda sa sortom bagrina.
“U okviru vinogradarskog rejona Negotinske krajine izdvojili smo 21 genotip koji imaju dobre karakteristike i proizvodnu upotrebnu vrednost. Testirali smo ih na viruse, uradili mikrovinifikacije, radili analize u Srbiji i Italiji, radili senzornu karakterizaciju i došli do zaključka da neki od njih zaista zavređuju pažnju i da treba nastaviti i da to može biti početni materijal za selekciju, za buduće dobijanje sadnog materijala koji bi bio “virus free”, znači oslobođen od virusa, da bi proizvođači mogli aktivnije da podižu vinograde, ali od najboljih individua”, dodaje dr Jakšić.
Na završnoj konferenciji projekta, održanoj u Vinariji “Matalj” koja se poslednjih godina intenzivno bavi uzgojem bagrine i proizvodnjom vina od ove sorte, prisustvovali su predstavnici brojnih relevantnih institucija, krajinski vinari i vinogradari.
“Trudimo se da autohtone sorte, ne samo grožđa već i ostalih kultura dovedemo do toga da počinju da se vraćaju polako i da ih naši poljoprivredni proizvođači sve više sade jer treba čuvati i razvijati naše, domaće sorte. Mislim da ovakvim projektima dosta pomažemo toj misiji, ovoga puta povratku bagrine na ove prostore, ali i povratku drugih autohtonih sorti po kojima su naši vinogradarski rejoni poznati”, kaže Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministarke poljoprivrede.
