Sa svakom kišom meštani Plavne, zaseoka Popadija prema Miroču, muku muče sa putevima. Tvrde da put godinama nije čestito posipan. Ne traže, vele, asfalt, već samo da se put osposobi za saobraćaj.
Meštani zaseoka Popadija, njih 24 domaćinstva, od prošlog decembra čekaju odgovor nadležnih kada će put prema Miroču biti doveden u pristojno stanje da ga kiše i sneg ne ispiraju, te da svojim vozilima mogu bezbedno do grada.
Poslednje kiše su dodatno razrovale ovaj lokalni put, koji se proteže u dužini od četiri kilometra od magistralnog puta do Miroča.
„Taj put je poslednji put ljudski nasipan negde 2009. Jesenas su nam napravili kanal sa gornje strane puta, a tu zemlju grejderom prevukli i poravnali rupe. Zimi nas jedva čiste, u vreme kiša nam se ta zemlja ispira, rupe su na sve strane, kao da smo građani drugog ili trećeg reda“, kaže Dimitrije Martinović sa Popadije.
Meštani ovog zaseoka, kaže Martinović, ne traže asfalt, već samo da se taj put, posebno u delovima gde su krivine dobro utaba tucanikom ili tampon rizlom za nasipanje, kako ga kiše dalje ne bi ispirale.
„Imamo utisak da sve što se u selu radi radi se ka Turiji i u tom zaseoku. Ne tražimo asfalt, ali tražimo da i mi imamo dobre saobraćajne veze ka Negotinu i ostalim sredinama. Ovako kad padne sneg ili kiša ne možemo iz kuća. Put je prometan, ovde se svakodnevno vuku drva kamionima“, kaže Martinović i dodaje da su se još u decembru žalili nadležnima na „neravnopravnu podelu sredstava za nasipanje seoskih puteva“, ali da odgovor još uvek čekaju.
