Naslovna Krajinske vinjete Priče iz prošlosti: Negotinki Nadi Prvulović upravnik u pozorišu bio Branislav Nušić

Priče iz prošlosti: Negotinki Nadi Prvulović upravnik u pozorišu bio Branislav Nušić

1015
0

Nadežda Nada Prvulović, koja je na scenu putujućeg pozorišta stala sa samo 15 godina, tokom svoje umetničke karijere duge pola veka, igrala je sa nezaboravnim pozorišnim veteranom Dobricom Milutinovićem, a čuveni komediograf Branislav Nušić bio joj je upravnik u Narodnom pozorištu u Skoplju.

Foto: Zbirka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije

Ova priča čiji su akteri živeli i delovali u prošlom veku, nastala je kao usputna tokom istraživanja arhivske građe i rada na sasvim drugoj temi, ali je potpisniku ovih redova zagolicala pažnju da se upusti u još jednu zanimljivu dokumentarnu avanturu. Tragajući za činjenicama, srećom, ipak zapisanim i u pozorišnim analima, evo tek skice za portret pozorišne umetnice Nade Prvulović, koja je svojim radom zaslužila da je pominju i neke nove generacije.

U ovoj našoj priči, sve je počelo od vesti koje su objavile novine „Krajina“ pre više od šest decenija, tačnije 1959. godine, a koja glasi:

„U Negotinu je 8. februara ove godine održana u sali Vatrogasnog doma svečana predstava pozorišnog komada „Zona Zamfirova“ od Stevana Sremca kojim je Amatersko pozorište u Negotinu obeležilo 50-godišnjicu rada poznate pozorišne umetnice Nade Prvulović.“

Glumica koja je u „Zoni Zamfirovoj“ igrala svoju omiljenu ulogu – tetka Doku, tako je aktivno učestvovala u predstavi upriličenoj u njenu čast. Uz svečanost i poklone Odseka za prosvetu Narodnog odbora opštine Negotin i predstavnika uprave Amaterskog pozorišta, slavljenica je, kako je zabeleženo u tadašnjoj štampi, primila „veliki broj telegrama iz mnogih gradova zemlje, kojim su joj poznati radnici i prijatelji čestitali pedesetogodišnjicu rada“.

Ko je Nadežda Nada Prvulović?

Sa ove vremenske distance a na osnovu dostupnih podataka, Nada je, ispostaviće se na put slave, krenula iz Negotina tragom volovskih kola ka Radujevcu. Namerila se, da se posle susreta sa upravnikom Putujećeg pozorišta „Zajednica“ Dimitrijem Ginićem koji je slovio za jednog od najboljih srpskih realističnih glumaca, sa radujevačkog pristaništa uputi u Veliko Gradište i priključi glumačkoj ekipi. Korak u novi život Nada Prvulović napravila je 1909. sa samo 15 godina.

Rođena je u Negotinu 9. marta 1894. godine u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Ubrzo postaje siroče i biva usvojena od kume i komšinice, nekadašnje negotinske babice Perside koja ju je očuvala.

U Negotinu su u to vreme često gostovale razne putujuće pozorišne družine, pa se tako dogodilo da je stigla i grupa koju su zajednički vodili Jovan Joca Stojčević i Dimitrije Ginić, obojica značajni pozorišni glumci toga vremena.

Detalj iz teksta o Nadi Prvulović u listu „Krajina“ od 20. februara 1959. godine

Nadina starateljka je tih dana bila zauzeta svojim profesionalnim obavezama oko upravnikove supruge, pa se tako povela priča i o usvojenoj kumici. Reč po reč, i Nada kao već negotinskoj publici dobro poznat recitator, dobi svoju prvu pozorišnu ulogu. Igrala je malu Antoanetu u komadu „Ženina krivica“.

Putujuće pozorište je otišlo iz Negotina, ali je glumački nerv ostao da treperi u duši devojčurka kojeg više niko nije mogao da odvoji od pozorišta.

Kako je, u vreme kada je već bila u penziji, pričala novinarima, na radujevačkom pristaništu se odigravala prava drama sa iskrenim suzama, ubeđivanjem pomajke i odlučnom Nadom koja je govorila da je nazad mogu odvesti samo mrtvu, jer ona hoće u pozorište!

Tako je počeo trnovit put ove glumice iz Negotina, sa čestim nerazumevanjem, ponižavanjem, na kojem je bilo, kako je svedočila, više momenata bez hleba i mnogo volje i želje da se ide napred.

Duga je lista komada, mesta u kojima je igrala i glumaca sa kojima je sarađivala. Nastupala je sa Kostom Delinijem, Mišom Miloševićem, Ljubomirom Rajčićem Čvrgom, a sredinom tridesetih godina dvadesetog veka u beogradskom ansamblu Dušana Životića.

Sa nezaboravnim pozorišnim veteranom Dobricom Milutinovićem igrala je u „Zulumćaru“ i „Koštani“, a Branislav Nušić bio joj je upravnik u Narodnom pozorištu u Skoplju. Za vreme Prvog svetskog rata provela je četiri godine u internaciji u Bugarskoj, a nemačku okupaciju u Drugom svetskom ratu preživela je u Kraljevu.

Posle oslobođenja radila je u Šabačkom pozorištu, Narodnom pozorištu na Cetinju sa kojim je nastupala na improvizovanim pozornicama omladinskih gradilišta poput pruga Brčko – Banovići, Šamac – Sarajevo, Nikšić – Titograd i autoputa „Bratstvo – jedinstvo“, a igrala je i na scenama pozorišta u Čačku, Podgorici, Zaječaru i Negotinu.

Za istaknut i požrtvovan rad na polju pozorišne umetnosti odlikovana je Ordenom zasluga za narod trećeg reda.

Tokom svoje umetničke karijere Nadežda Nada Prvulović radila je kao glumica, ali i kao kostimograf. Preminula je u Negotinu 1970. godine.


*autorka se zahvaljuje kolektivu Istorijskog arhiva u Negotinu koji joj je omogućio istraživanje arhivske građe, kao i Muzeju pozorišne umetnosti Srbije