Zanimljivosti o mestima Borskog okruga: Da li ste znali da je Negotin bio veći od Jagodine?
Negotin svoj najveći uspon doživljava od sredine 19. veka do tridesetih godina 20. veka. Vladari Srbije tokom 19. veka, pre svega knez Miloš Obrenović, svesni veoma značajnog strateškog položaja Negotina, doprineli su da ova varoš počne da se razvija u pravi grad. Tako je i bilo, Negotin je grabio krupnim koracima napred narednih osamdesetak godina.
Međutim, prvobitno je izgradnja železnice skrenula trgovačko težište sa Dunava, kome je gravitirao Negotin, na dalju Moravsko-vardarsku dolinu, a potom se, nastankom nove i veće jugoslovenske države, broj okruga morao smanjiti, te je Negotin prestao da bude okružni administrativni centar.
Ako se uzme za primer da je Jagodina, koja leži na Moravsko-vardarskoj trasi i danas je dvostruko mnogoljudnija, na popisu 1910. godine imala 5.376 žitelja, dok je Negotin iste godine imao 6.236, nameće se pretpostavka da bi Negotin danas mogao imati i duplo više stanovnika, da je geostrateški položaj Кrajine ostao onakav kakav je bio do Prvog balkanskog rata.
O Negotinu sa kraja 19. veka ostavio je svoje zapise i Feliks Кanic, znameniti etnolog i putopisac.
,,Negotin ima danas 1120 kuća sa 5 350 stanovnika, od kojih se još samo neznatan broj bavi zemljoradnjom i baštovanstvom. Zanatstvo i trgovina su u stalnom usponu; svojim solidnim radom ističu se posebno kovači, grnčari, abadžije i terzije. Trgovci i četiri advokata daju dovoljno posla i jednoj maloj štampariji. Ljudi koji imaju dvadeset-trideset hiljada dinara smatraju se ovde bogatim, ali ima i nekoliko pravih bogataša.
Napredovanju Negotina doprinose isto tako blizina carinske stanice Radujevca, preko koje ide znatan deo uvozne robe za krajinski i zaječarski okrug, zatim kusjačko pristanište, preko koga ide uvoz soli, i štedionica, koja je osnovana 1886, a 1895. pustila je y promet 16,2 miliona dinara uz 8-10% kamate, što je za Srbiju prilično niska stopa. Prilikom svake od mojih šest poseta, koliko sam ih od 1860. učinio Negotinu, zapazio sam znatan napredak u gradnji kuća, kaldrmisanju i osvetljavanju ulica, a posebno u snabdevenosti prodavnica robom, uvezenom uglavnom iz Austro-Ugarske i Nemačke; promena nabolje primećivala se i u celokupnom načinu života. Gimnazija, čitaonica, pevačka društva, dve četvororazredne osnovne škole, pa i trgovačko udruženje, znatno su doprinosili razvoju duhovnog životaˮ, navodi Feliks Kanic.
Autor teksta je master istorije, kustos, licencirani turistički vodič iz Donjeg Milanovca. Filozofski fakultet i master studije završio je u Beogradu. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Кlubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje Facebook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, a piše i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.
