Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ otvorenom debatom učenika osnovnih i srednjih škola, psihologa i pedagoga o vrstama nasilja i načinima zaštite, započela obeležavanje Dečije nedelje.
Digitalno nasilje, koje od strane učenika najčešće nije prepoznato, postaje najveća opasnost koja preti mladima danas.
Čak 84 odsto sveukupne populacije srednjoškolaca u Srbiji u toku godine je sebe izložilo nekom od rizika na internetu.
Neumoljiva statistika pokazuje da je 65 odsto dečaka i devojčica bar jednom doživelo nasilje u školi, a samo trećina od tog broja je prijavljeno.
Možda podatak koji najviše brine, jeste da svako peto dete ima skoro 2000 prijatelja na nekoj od društvenih mreža, a da svaki jedanesti maloletnik prihvata sastanak na slepo.
„Biblioteka se mnogobrojnim programima tokom godine bavila problemom nasilja nad decom. I mi smo primetili da je digitalno nasilje dominantno i neprepoznato od strane učenika i da se mladi olako upuštaju u komunikaciju sa predatorima na društvenim mrežama i čak idu na sastanke“, kaže za NG portal Maja Manić, bibliotekar.
„Učenici prepoznaju fizičko nasilje, ali da nije samo „udario sam te, udario si me“, već i podsmevanje, omalovažavanje, ali digitalno nasilje teško prepoznaju. Dobro je da uvek ima učenika koji će nam skrenuti pažnju kako bi smo reagovali naročito na neke ugovorene sukobe“ ističe Miroslava Marinković, psiholog koja se već decenijama suočava sa problemima odrastanja dece.
„Ono što sam primetila jeste da je model ponašanja kod devojčica danas negovanje drskosti. Ali će zato devojčice pre da se požale ako su zlostavljene, dok dečaci na tu temu ćute da ne bi pokazali da su slabići“, dodaje ona.
Na tribini su se čuli i komentari učenika koji su za odrasle bili iznenađujući.
„Rečenice koje izgovaramo ne moraju da budu nasilne, iako možda tako zvuče. To je naš govor koliko god on odraslima zvučao uvredljivo“, kažu đaci.
Ipak, slažu se da je digitalno nasilje najveća pretnja sa kojom se oni suočavaju skoro svakodnevno.
Kako na nasilje reagovati? Odgovore su pokušali da zajednički nađu i učenici i stručni saradnici u školama. Prva stepenica je porodica i vaspitanje.
„Mi moramo da radimo i sa roditeljima, da podučavamo i njih i učenike da nasilje prepoznaju prvo. Vrlo je važno da se učenici u tim kriznim situacijama obrate odraslima za pomoć“, ističe Miroslava Marinković.
Poštovanje pravila u školi, razgovor o problemu, građenje odnosa poverenja i saradnje među učenicima koraci su koji moraju dovesti do smanjenja nasilja među decom, stav je učesnika tribine kojom je počelo obeležavanje Dečije nedelje.
