U galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu predstavljen je projekat očuvanja nematerijalne kulturne baštine Donjeg Podunavlja „Štampujit – vez nad vezovima“. Ovom regionalnom istraživačkom projektu Etno mreže Srbije, čiji je autor Dušanka Botunjac, akademski slikar i primenjeni umetnik, podršku je pružilo Ministarstvo kulture.
„Štampujit“ je ime tehnike veza koja je u podunavske krajeve Srbije stigla iz zapadne Evrope a najčešće je nalazimo na vlaškoj narodnoj nošnji koju karakteriše dekorativan i upečatljiv rad sa cvetnim motivima, uglavnom raskošnom ružom, na crnom plišu.
U opštini Negotin se tehnika ukrašavanja ovih vezom negovala i primenjivala u nekoliko većih sela poput Mihajlovca, Slatine, Dušanovca, Kobišnice i Jabukovca. U svim tim selima postojale su žene koje su majstorski vladale tom tehnikom.
„Po pripovedanju starijih meštana koji su živeli na ovom području sa sigurnošću se tvrdi da su tehniku “štampujit”, u ove krajeve prenele i donele žene koje su sa svojim supruzima, brodarima, zajedno plovile Dunavom, na relaciji od Radujevca (Radujevac je mesto na Dunavu u kome je bilo u 19. i početkom 20.veka najznačajnije veliko pristanište, carina i karantin), preko Budimpešte pa sve do Beča. Ženski susret sa zapadnom kulturom, estetikom i novim zanatskim tehnikama je bio vrlo bitan za pojavu ove tehnike i način dekorisanja nošnje u priobalju Dunava. Tako se desilo da je takav vid trgovine i saobraćaja bitno uticao na izgled svečane ženske nošnje Vlaha koji naseljavaju ovo područje“, ističe Dušanka Botunjac, autor projekta.
Tehnikom „štampujit“ dekorišu se zadnje pregače (opreg), prednje kecelje (pristalka), svečane suknje (kracan) i obodi i prednja vertikala na manje svečanim tkanim suknjma (fistan).
Vez „štampujit“ nastaje uz pomoć vertikalne polumehaničke igle, koja gustim ubodima, tananim koncem, na naličju tkanine prema šemi gradi izuzetno izražajnu dekorativnu šaru na crnom plišu spreda.
Prilikom istraživanja i brojnih kontakta sa meštanima sela za koje je postojalo saznanje da ima vezilja koje su izrađivale nošnje ovom tehnikom došlo se, kako kaže Botunjac, do poražavajućih saznanja da se u opštini Negotin o ovoj tehnici danas samo pripoveda i da se ovom vrstom veza više niko ne bavi.
„Bila sam svesna da naš kraj obiluje sa mnogo materijala, naročito iz oblasti ručnog rada vezanog za tekstilnu delatnost i da je naša kultura i multinacionalna i multiplicirana u različitosti tehnika koje se koriste na našoj teritoriji. Ima ih mnogo naročito kada je reč o tkanju, o vezu, o izradi čipki, koje su univerzalne u bilo kom delu teritorije Srbije, ali ono što je karakteristično i na šta su uvek reagovali svi kada se istočna Srbija predstavlja na tim velikim izložbama na nivou države i van zemlje su ustvari komadi tekstila koji na sebi imaju ovu vrstu veza“, rekla je pred publikom u Negotinu, Dušanka Botunjac.
Škrinje su ostale i u njima bogatstvo, ali je tehnika izrade „štampujit“ nestala. Imala je, kaže, sreću da u susednoj, kladovskoj opštini u Korbovu, selu koje je po kazivanju meštana tokom prošlog veka imalo dvadesetak žena koje su se bavile ovom tehnikom, nađe Ljubinku Belonić, poslednju aktivnu „štampujit“ vezilju.
Ova čuvarka nematerijalnog blaga, danas ima 82 godine i sa neskrivenom radošću je pred okom kamere demonstrirala svoje izvođačko umeće i govorila o kreativnom poslu kojoj joj je doneo veliko zadovoljstvo, ali i dodatnu materijalnu sigurnost u školovanju svojih naslednica, od kojih je jedna aktivno uključena u finalizaciju majčinih gotovih proizvoda procesom šivenja.
Tajnu tehnike “štampujit”, Ljubinka Belonić je pre nekoliko godina podelila sa članicama kladovskog Udruženje „Misija kreativa“, značajno doprinoseći čuvanju ovog nematerijalnog kulturnog blaga.
A Dušanka Botunjac je rezultate ovog istraživačkog projekta, posle Kladova, podelila i sa negotinskom publikom, kojoj je osim uvodne priče, predstavila prateći dokumentarni video materijal, katalog i kroz mini izložbu nekoliko eksluzivnih komada rađenih tehnikom „štampujit“, za koju veruje da će biti zanimljiva nekih novim generacijama. Njena sagovornica vezilja Ljubinka Belonić, voljna je da pomogne i Negotinu da se ova vrsta veza ne zaboravi.
