Koliko je “Đerdap jedan” bio prekretnica u našem, ali i u svetskom graditeljstvu, toliko je i “Đerdap dva”, iako znatno manji, ostavio traga i na celokupnu našu graditeljsku i istoriju energetike.
HE „Đerdap dva“, bogate istorije hidroenergetske strukture na Dunavu, građena je u dve faze, kao druga srpsko-rumunska elektrana na Dunavu.
Koliko je njena gradnja bila momumentalna govori i podatak da je ugrađeno 105.000 tona ubetoniranih delova i sve ovo zaliveno sa 2.300.000 kubika betona. Samo elektromašinska oprema teži 7.014.900 tona.
Sagrađena na 80 kilometara od prve dunavske fabrike struje, na 863. kilometru od ušća Dunava u Crno more, popularna “dvojka” sa godišnjom proizvodnjom od oko milijardu i po kilovat časova električne energije, predstavlja značajan kapacitet u Elektroprivredi Srbije.
Iako se njena etapa izgradnje odvijala u dve faze, pod zaštitom odgovarajućih zagata, početak radova ozvaničen je 3.decembra 1977. posetom jugoslovenskog i rumunskog predsednika Josipa Broza Tita i Nikolae Čašušeskua.
Zanimljivo je, međutim, da elektrana formalno nikada nije svečano otvorena, iako su razne njene završetke radova otvarali devedesetih Nikola Šainović, Slobodan Milošević i Zoran Lilić.
I ma koliko izgradnja jedne od naših najproduktivnijih elektrana nije imala spektakularne momente kroćenja najveće evropske reke, kakvi su beleženi na “jedinici”, “Đerdap dva” je jednako grandiozno delo naših i rumunskih neimara, za čiju se izgradnju od ideje do realizacije, takođe vezuje inženjer Pantelija Panta Jakovljević, koji je sa đerdapskim elektranama dostigao svoju svetsku i naučnu zrelost i reputaciju, uz nedosanjan san izgradnje “Đerdapa tri”.
Glavni objekat, smešten između rumunskog Ostrva Mare i desne obale Dunava, čine dve osnovne elektrane, kao jedna građevinska celina, sa po osam kapsulnih hidroagregata, tipa „Kaplan“, instalisane snage 27 megavata, prelivna i neprelivna brana, brodska prevodnica i dodatna elektrana sa još dva hidroagregata, istog tipa i iste instalisane snage kao i na osnovnoj elektrani. Obe prelivne brane su jednake i imaju po sedam prelivnih polja, sa segmentnim zatvaračima i mogu da propuste oko 14.500 metara kubnih vode u sekundi.
Jednake su i brodske prevodnice, na srpskoj i rumunskoj strani, obe jednostepene sa dimenzijama komore od 340 puta 34 metra.
Zanimljivo da je prvi agregat na osnovnoj elektrani, sinhronizovan na energetski sistem Srbije bio ne A1, već A3, jer je blok 1 na kome su smešteni agregati 1 i 2, korišćen kao dodatni montažni prostor. Redom su montirani agregati od trojke do osmice, a na kraju je taj veliki betonski prostor bio razbijen, pa je u jami montiran A2 i na kraju agregat jedan.
Za izgradnju „Đerdapa dva“ iskopano je 13,5 miliona kubika zemlje. Ta zemlja bi, kažu na ovoj elektrani, zauzela čak 160.714 vagona, a kompozicija bi bila duga čak 2.507 kilometara. To znači da bi poslednji vagon bio u Obrenovcu, a lokomativa u Liverpulu.
Tokom izgradnje “Đerdapa dva” izmeštano je 643 domaćinstva i 460 raznih ekonomskih objekata u 12 naselja u priobalnom području. Zbog formiranja akumulacije ove elektrane izgrađeno je i rekonstruisano 57 kilometara puteva i izvedeni obimni radovi na zaštiti priobalja.
