Buđenje vegetacije u proleće pojedinim osobama ne predstavlja ni najmanju radost, jer im donosi napast od koje teško mogu da se odbrane – polen.
Kao jedan od najjačih alergena, polen nadražuje receptore u disajnim organima, podstiče organizam na odbranu, a posledice toga su prvi simptomi alergije: napadi kijanja i suzenje očiju.
Nažalost, to je najčešće samo početak muka kroz koje prolazimo dok priroda ne procveta.
Pošto je jasno da se ovaj izazivač alergije ne može eliminisati iz vazduha ostaje samo da naučimo kako da se sačuvamo od ovog nevidljivog neprijatelja zdravlja.
Polenovo zrno je muška polna ćelija kod cvetnica. Proces prenošenja polena od prašnika do žiga tučka naziva se oprašivanje odnosno polinacija. U zavisnosti od oprašivanja i površina polenovog zrna je različita i sa različitim izraštajima koji doprinose oprašivanju.
Za problematiku o kojoj govorimo naročito su značajne anemofilne biljke (oprašivanje vetrom) i njihov polen koji lebdi u vazduhu.
Polen anemofilnih biljaka je aerodinamičan i brzina padanja zavisi od specifične težine, tako da polen ambrozije propada oko 2 cm/s, dok krupan polen kukuruza 40 cm/s.
Polen ambrozije zbog svoje aerodinamičnosti može lebdenjem u vazduhu da pređe i do 100 kilometara, dok seme zadržava sposobnost klijanja do 40 godina.
Zid polenovog zrna se sastoji od unutrašnjeg glikoproteinskog zida – intine i spoljašnjeg sloja egzine, izgradjene od sporopolenina.
Polen sadrži od 16 do 35 odsto proteina koji su odgovorni za izazivanje alergijske reakcije (polen ambrozije sadrži šest alergogenih proteina).
U slučaju alergogenog polena praćenje alergena se sprovodi posredno preko koncentracija polena i dužine sezone polena jer su ovi parametri u direktnoj vezi sa alergijom. Jedan od najšire rasprostanjenih načina praćenja polena je Kalendar polena.
Saveti za zaštitu od polena
- Ispitajte se na koji ste polen alergični
- Koristite Kalendar polena
- Prilagodite dnevne aktivnosti u odnosu na polen
- Izbegavajte suv dan sa blagim vetrom
- Šetajte se po kiši
- Nosite sunčane naočari
- Ne kosite travu
- Često tuširanje
- Ne sušite veš napolju
- Podvrgnite se imunoterapiji
Alergija je reakcija preosetljivosti na normalno neškodljive supstance, koje su po svom sastavu uglavnom proteini. Alergeni mogu biti različitog porekla.
Dokazana je i familijarna predispozicija ka alergijskim reakcijama.
Osobe sa alergijom na polen vrlo često razvijaju i preosetljivost i na alergene koji su prisutni u vazduhu tokom cele godine.
Dijagnoza se zasniva prvenstveno na tipičnoj kliničkoj slici uz dokazivanje prisutnog IgE antitela putem kožnih testova ili merenjem njihove koncentracije u serumu.
Lečenje se zasniva na tri osnovna principa:
- izbegavanje alergena
- farmakoterapija i
- imunoterapija.
Zahvaljujući razvoju molekularne biologije danas se nalaze nove mogućnosti koje su komfornije u prevenciji alergijskih bolesti.
U svetu se već nekoliko godina primenjuje nov način lečenja koji podrazumeva primenu IgE antitela, kao i imunoterapija sa modifikovanim ekstraktima polena, koji se zovu alergoidi.
U svakom slučaju, sa novim saznanjima postoji i nada da će u skoroj budućnosti alergijske bolesti biti preventabilne.
