Ovog leta nastavljena i sistematska arheološka istraživanja lokaliteta Ćetaće iz perioda rimskog limesa.
Četvrtu godinu zaredom, realizuje se kampanja arheoloških iskopavanja na lokalitetu Ćetaće -Radujevac, nadomak ušća Timoka u Dunav, u okviru rimskog limesa. Projekat „Sondažno iskopavanje lokaliteta Ćetaće – Radujevac“ realizuje se zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije i Muzeja Krajine.
“Ja bih podsetio da se nalazimo na teritoriji dunavskog limesa, rimske vojne granice. Ovakvih lokaliteta, pogotovu kao što je naš lokalitet “Ćetaće” Radujevac, više u Srbiji nema za istraživanje. Mi smo počeli od samih početaka, ovaj lokalitet praktično pre nas nije ni istraživan i svi ti lokaliteti koji su preživeli plavljenje nakon izgradnje hidroenergetskog kompleksa “Đerdap dva”, su uvršteni na tentativnu listu Uneska pa i lokalitet “Ćetaće” i to je veliki dobitak za našu državu. Ja se nadam da će se taj proces vrlo brzo završiti, da će limes u Srbiji, odnosno lokaliteti rimski biti uvršćeni na listu Uneska. To bi bila velika stvar i dodatno bi obavezivala i nas kao državu da o tome vodimo računa, da sistematski istražujemo šta imamo na raspolaganju i da prezentujemo u okviru turističke ponude, zašto ne, u ovom slučaju čitavog negotinskog regiona”, ističe arheolog dr Vladimir Petrović, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU.
Projekat vodi i MA Gordan Janjić, arheolog muzejski savetnik Muzeja Krajine koji je 2016. na teritorijama opština Negotin i Kladovo arheološki rekognoscirao desnu obalu Dunava sa ciljem ažuriraju znanja o broju i stanju arheoloških lokaliteta na području Negotinske krajine.
“Od 2016. godine kada smo radili projekat rekognosciranja gde smo uočili negde oko 70 lokaliteta što poznatih, što nepoznatih, posle toga, vezano za limes odabrana su četiri, uslovno rečeno i pet, jer moramo tu Prahovo da računamo jer je ono isuviše vredno da bi ostalo potpuno po strani u odnosu na ove lokalitete i krenuli smo polako svaki od tih lokaliteta da na svoj način obrađujemo: Glamija Rtkovo, Egeta Brza Palanka, Mora Vagei Mihajlovac, Ćetaće Radujevac i naravno Prahovo”, podseća Janjić.
Svaki od tih lokaliteta daje sliku o rimskom limesu na tlu Negotinske krajine, pripovedajući o vremenu kada se na Dunavu štitila granica i sprečavao prodor varvara.
“Na svim tim lokalitetima su se radile intervencije različitog tipa. Na Glamiji je rađeno začišćavanje i sređivanje i konstatovano je da bi tamo trebalo još nešto uraditi, urađen je čak i projekat konzervacije. Na Egeti je konstatovano srednjovekovno utvrđenje, ali sa slojem antičkim i očekujem da će i ono u nekom trenutku ući u limes. Mora Vagei je konzervirana do kraja obzirom da je ranije bila istraživana i ona je danas najreprezentativniji lokalitet na dunavskom limenu od Bezdana do ušća Timoka u Dunav za prezentaciju. Proglašena je i za izuzetno kulturno dobro i to je prvo dobro sa tom notifikacijom izuzetno u našoj opštini. Ćetaće koje sada radimo intenzivno četvrtu godinu zaredom, imali smo i lidar snimak ovde i nama daje za pravo da mi mislimo da imamo jedno vojno utvrđenje, ne preveliko, ali vrlo značajno jedno od ko zna koliko na ovom dunavskom limesu gde su Rimljani u ono vreme signalizacijom raznoraznom, svetlosnom, bakljama, konjanicima, kuririma davali informacije jedni drugima i tako štitili i čuvali ovu granicu”, dodaje Janjić.
Uz ovu dvojicu arheologa u stručnom timu su i arheolozi Aleksandar Tasić i Ivan Ilić, kao i student arhitekture Konstantin Janjić. Ove godine, istražuje se deo severnog bedema utvrđenja, u blizini severozapadne kule, koja je prethodno otkrivena.
