Petrovdanski vašar, jedan od tri negotinska vašara, okupio je ovog Petrovdana brojne meštane, ali i goste iz gradova i opština u okruženju, kao i prodavce iz cele Srbije.
Mesto susretanja, zabave, razbibriga – negotinski vašar, drugi ovogodišnji, protiče kao i sve prethodne manifestacije ovog tipa, uz gužve, mnogobrojne dece u zabavnom delu vašarišta, do tiskanja oko štandova sa novom ili polovnom garderobom, uz neistostavne mekice i hladna pića, preko potrebna na ovim tropskim temperaturama.
Biti viđen i videti stara je parola vašara koji od prve polovine 19. veka okuplja vašarlije i prazni im džepove mameći ih novotarijama, hranom, vožnjama koje su dostigle cenu od 300 dinara za jedva par minuta do slatkih šećerlema i onom po čemu se vašar i prepoznaje, mekicama, klakeru, liciderskim srcima…
I na ovom kao i na svim do sada ima svega, kako kaže narodna, od igle do lokomotive. Već viđeni su i “second hand” robe, pa i narodne nošnje, burad za rakiju, spomenici, nameštaj, grnčarija, narodne nošnje, peškiri, posteljine, veš od ariljskog pamuka.
I opet, reklo bi se tradicionalno, kupci kažu da je preskupo, nakupci i zanatlije da robu prodaju i ispod cene samo da isplate troškove, ali na vašaru nema koga nema.
Čini se da je i Negotin dobio kojeg stanovnika više u ove dane panađura, nego što ih redovno ima. Smetaju samo nesnosne vrućine, ali čak ni one toliko, da se, vele vašarlije, na vašar ne ode. Do novog, Malogospojinskog.
