Mali vodostaj Dunava, prozirna voda, lak ulov ribe u zoni Prahova privukao je veliki broj ptica koje na meniju imaju isključivo ribu.
Posle godinu dana pauze, početkom novembra, stigli su i pelikani. Verovatno su pratili jato riba koje traži čistiju vodu da prezimi i ovde će provesti nekoliko meseci kada će se zbog zimskih uslova vratiti u svoja tradicionalna staništa.
Kudravi pelikan je najveća ptica Evrope. Dugačak je do 190 centimetara, a raspon krila ide čak do tri metra. Sivo bele je boje, na glavi ima kovrdžavo belo perje pa ga zato i zovu kudravi nesit. Ima izrazito veliki kljun sa sivom kesom ispod. U doba parenja kesa dobija narandžastu boju. Težak je i do 15 kilograma. Mladunci često imaju braon krila. U ishrani isključivo koristi ribu, rakove….
Ptice na prvi pogled deluju tromo, međutim u praksi su veoma spretne. Plivaju na površini vode i kad se pojavi plen vrlo vešto velikim kljunom ulove obrok. Neverovatno koliko su obdarene da vešto komuniciraju između sebe. Dešava se da često menjaju lokacije, a to je iz razloga što im je detektor ribe ukazao da se riba pojavila na drugoj lokaciji i odlaze tamo po svoju omiljenu poslasticu.
Neobični gosti prvi put posle nešto više od jednog veka ovde su se pojavile novembra 2017. godine. Prošle godine, verovatno zbog velikog vodostaja Dunava, viđene su samo u preletu. Ove godine ih je oko 25 jedinki.
Stalno su u pokretu. Često su nizvodno od elektrane. Plivaju u grupama u stanju su da vrlo jednostavno nanjuše jata ribe. Deluje kao da imaju genetski radar. Ribu love u grupi, sateraju je u plićak i počinje gozba.
Kad je plavo nebo plav je i Dunav i ove lepe ptice samo upotpunjuju monotono plavetnilo reke. Ovo je pogranična zona, nema predatora, tako da ptice imaju samo brigu kako da ulove obrok.
Najveće stanište pelikana je u delti Dunava. Ima ih i u Bugarskoj na jezerima. Iz Zavoda za zaštitu i proučavanje ptica kažu da je ovo jato došlo verovatno iz Bugarske. Ovde su u prolazu jer nemaju uslova za parenje i odgajanje mladunaca.
Evropska populacija kudravog nesita broji manje od 10.000 polno zrelih jedinki, i smatra se ugroženom vrstom. Što je više ljudske aktivnosti na reci to je manje ovih ptica. Ovo se ne odnosi na hidroelektrane, jer upravo akumulacije elektrana stvaraju idealne uslove za opstanak i povećanje populacije pojedinih vrsta ptica, tako i pelikana.
Najbolji primer je zaliv kod sela Velesnice gde su pelikani, u koloniji, nji preko 20 jedinki provodili leto 2021. godine.
Ptice su za sada tu na Dunavu, goste se sa tradicionalnim ribljim specijalitetima. Kad osete da više nema hrane precizni biološki radar koji imaju u sebi odvešće ih na neku drugu lokaciju.
Najbolja lokacija za posmatranje žutokljunaca je Prahovo, uz dobar dvogled ili jak teleobjektiv fotoaparata.
Za one koji nisu u mogućnosti da dođu do Dunava neka pogledaju fotografije u prilogu.
