Ni posle 11 godina od kako je počelo njeno uređenje park šuma “Cvećara” zapravo i nije završena. Projekat koji je obećavao i koji je trebalo da bude ponos Negotina, odavno je njegovo ruglo.
Umesto da nadomak Osnovne škole “Branko Radičević” deca dobiju jedan savremeni prostor za igru, mladi skejt i trim staze, a stariji odmorište i mesto za uživanje, park šuma “Cvećara” i posle 11 godina, od kako su na tom prostoru počeli radovi, sve je, samo ne ono za šta je bila predviđena.
Iz drvenih konstrukcija, razbacanih po parku, vire ekseri, pa ovo igralište predstavlja veću opasnost po decu nego kada je na tom prostoru bila šuma. Rasvete gotovo i da nema, jer su svi kandelabri polomljeni. Razbijenih pivskih i drugih flaša na stazama, ali i terenima za tenis i fudbal ima, kažu Negotinci, više nego u fabrici stakla. Klupe su istrulele, a noću je ovaj prostor stecište narkomana i alkoholičara.
“Za negotinsku policiju i nadležne komunalne službe ovaj deo grada izgleda ne postoji. Saobraćajna policija takođe retko zalazi u ovaj deo grada, pa je parkiranje unutar samog parka i to na zelenim površinama, divljanje skuterima i automobilima noću sve češća pojava. Da li je ovo poruka mladim ljudima i roditeljima sa decom, kakva ih budućnost čeka u našem malom učmalom Negotinu”, pitaju stanari tog dela grada.
Uređenje ove park šume, koja je godinama bila zapuštena i pod gustim rastinjem, počelo je još 2007. kada je tadašnji Eko fond preko inostranih donatora obezbedio projekat i sredstva za njeno uređenje.
Vrednost projekta koji je podrazumevao raščišćavanje prostora, formiranje kutka za najmlađe sa savremenim, ekološkim spravama za igru i zabavu, izradu natkrivenih klupa i stolova za odmor, terene za košarku, tenis i skejt, dostigla je 270.000 evra, od čega su 240.000 evra sredstva inostranih donatora, a ostatak učešće opštine.
U prve dve godine raščišćen je prostor predviđen za pojedine sadržaje, postavljene drvene sprave za igru, klupe sa nadstrešnicama, trasirane staze. Nakon što je taj deo projekta na gradilištu je ostao šut, izvađeno korenje, rupe i oštri ivičnjaci nad peskom nasutim nepopločanim stazama.
Staze su potpločane 2009. godine. Tada je urađena i vodovodna i niskonaponska mreža za javnu rasvetu, skejtbord staza, a park je dobio i svoje travnjake, a sve to koštalo je skoro deset tadašnjih miliona dinara.
A onda ponovo…. ništa. Smenom vlasti, prestalo je i uređenje ove dobro zamišljene celine sa igralištima, trim i stazama za šetače, odmorištima i prostorom za izvođenje nastave u prirodi, na uglu Gačićeve i Internacionalnih brigada.
Dve godine se čekalo na nastavak radova, a onda su 2011. konačno krenuli, pompeznom najavom, kao i uvek u tim prilikama.
I sada, sedam godina nakon toga, park i dalje nije završen, pa je umesto ponosa Negotina, ruglo grada koje, građanima, očigledno služi, kao prostor za odlaganje smeća, parkiralište i mesto potencijalne zaraze, od koga deca – beže.
