U dvorištu Mokranjčeve rodne kuće podignuta je festivalska zastava 57. „Mokranjčevih dana“. Do 15. septembra u Negotinu praznik muzike kompozitoru u čast sa skoro 30 programa i preko 800 učesnika.
Zastavu 57. „Mokranjčevih dana“ u kompleksu Mokranjčeve rodne kuće podigli su Tijana Petrović i Pavle Jovanović, učenici Umetničke škole „Stevan Mokranjac“, a početak ove manifestacije koja je odavno utkana u temelje savremene srpske kulture označili su učenici sa odseka trube ove negotinske muzičke škole.
Besednik Festivala, dr Кatarina Tomašević, direktorka Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, podsetila je prisutne i na značaj Mokranjca na celokupnu našu muzičku zaostavštinu, ali i onih koji su njegovim stopama svojim delom ostavili trag u srpskoj muzici.
„Da plamen ne ugasne i da se, naprotiv, iznova rasplamsa u sve intenzivnijem sjaju, vinuvši se sve do današnjeg dana, zaslužni su mnogi. I, koliko smo ovde pozvani da s radošću učestvujemo u sabornoj svetkovini lepote horskog natpevavanja i razgovorima o baštinicima Mokranjčevog dela, toliko smo dužni i da odamo počast i iskažemo nemerljivu zahvalnost precima, i savremenicima, za sve njihove napore za utemeljenje i uspešno trajanje Festivala, evo, već punih 57 godina“, rekla je Tomašević.
Ona je podsetila da su „Mokranjčevi dani“ stokom svih ovih godina postali „simbolična vrednost nacionalne kulture“ koji „opovrgavaju bojazan da smo narod kratkog i krhkog pamćenja“.
„Nije, međutim, nimalo slučajno to što se upravo oko Mokranjčevog imena, i oko njegovog rodnog Negotina i Кrajine, okupila intelektualna i muzička elita tokom minulih decenija. Da je Stevan Mokranjac svojim ukupnim delom zadužio celokupnu nacionalnu muzičku kulturu, sve do danas, ali i da je mlađim savremenicima i sledbenicima pokazao put, te da je upravo kontinuitet srpske muzike u delima nastavljača, počev od generacije Petra Кonjovića, Miloja Milojevića, Stevana Hristića i Marka Tajčevića, pa potom i nešto mlađih, Mihaila Vukdragovića, Predraga Miloševića, Milenka Živkovića, bio utemeljen kao kanonska vrednostupravo u Mokranjčevom opusu, kako svetovnom, tako i duhovnom, nesporna je i neoboriva konstanta“, dodala je dr Tomašević.
Mokranjac je svoje prve korake načinio u malom Negotinu ali je koračao kroz život „krupnim koracima ispunjavajući svoje snove i vizije i stvarajući dragocena srpska muzička dela“, rekao je Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.
„Mokranjčeva dela pronose glas o nama, našoj tradiciji, Negotinu i Srbiji. Кako da ne budemo više nego zahvalni na svemu što je za života uradio, stvarajući neuništiv temelj naše muzike i kulture. Ponosni smo što imamo tu čast da se svakog septembra poklonimo i festivalskim programima ukažemo na neizbrisav trag koji je Stevan Stojanović Mokranjac ostavio“dodao je Veličković.
Festival koji će do 15. septembra ugostiti na svojim scenama preko 800 učesnika otvorio je Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture.
„Ova manifestacija svojim dugim trajanjem uliva nadu i pruža ohrabrenje za stvaraoce pravih umetničkih vrednosti bez obzira na istorijske okolnopsti. S posebnim akcentom na horskom stvaralaštvu, ovaj festival je zadržao svoje izvorno polazište sadržano u delu samoga Mokranjca. U modernim programskim iskoracima, koji su podjednako atraktivni kao Natpevavanje horova, vidimo katkad pomake unutar Mokranjčeve poetike i stvaralačkog izraza, a katkad prepoznajemo nove sadržaje za koje ćemo videti da li će izdržati ispit vremena“, dodao je Ivanović.
Svečanost otvaranja Festivala završena je izvođenjem Šeste Mokranjčeve rukoveti u zajedničkom nastupu prošlogodišnjeg pobednika Natpevavanja, Novosadskog kamernoh hora i horova iz Negotina, kojim je dirigovao Božidar Crnjanski sa solistom, tenorom Dušanom Rakićem.
Svečanost otvaranja Festivala započela je polaganjem cveća na spomenik Mokranjcu. Počast velikanu odale su delegacije Doma kulture „Stevan Mokranjac“ i festivala „Mokranjčevi dani“, lokalne samouprave, Umetničke škole “Stevan Mokranjac”, Muzeja Кrajine, Gradskog horskog ansabla „Mokranjac“, Hora Crkve Svete Trojice i sela Mokranja, odakle je poreklom Mokranjčeva porodica.
