Nastupom Ženske pjevačke grupe „Đude“ iz Кolašina i Dečije klape „Primorkinje“ iz Škole osnovnog muzičkog obrazovanja iz Budve u Negotinu je otvoren deveti Vokalni etno festival mladih (VEF) koji je okupio 11 grupa iz Srbije, Republike Srpske, Severne Makedonije i Bugarske.
Ženska pjevačka grupa „Đude“ iz Кolašina, osnovana 2015. godine u okviru Kulturno – umetničkog društva „Mijat Mašković“ sa ciljem revitalizacije vokalnog nasljeđa u kolašinskom kraju na koncertu u Negotinu predstavila se programom po čemu je kao jedina formalno organizovana ženska grupa u Crnoj Gori i poznata – tradicionalnom pevanju sa povremenim sazvukom sekunde.
„Poznati smo i u Crnoj Gori, a i šire po tom arhaičnom, gotovo izobičajnom načinu pevanja na glas, u nekim krajevima se naziva i „iz glasa“ sa povremenim sazvukom sekunde. Cilj nam je bio da prikažemo što više delova Crne Gore, da prikažemo i neke gotovo izobičajene načine pevanja i neke modele pevanja, poput tuženja za pokojnikom, pa arhaične neke uspavanke i uz to da prikažemo da umemo da pevamo i neke druge načine pevanja kao što je pevanje na bas i tako dalje“, kaže Davor Sedlarević, rukovodilac Ženske pjevačke grupe „Đude“ .
Ovaj ansambl odabran je među deset najboljih evropskih priča na Кonkursu Dana evropskog nasleđa odlukom Saveta Evrope i Evropske komisije, dobivši tako prava da koriste njihov grant u popularizaciji svog rada.
Sa ponosom ističu da su na negotinskom VEF-u pobedili dvaput i da ih ne bi bilo da nije ovog festivala.
„Mi smo ovde domaći i osećamo se kao domaći. Ženske pjevačke grupe „Đude“ ne bi bilo da nije bilo Vokalnog etno festivala mladih i prvog nastupa na VEF-u na preporuku profesorke Zlate Marjanović i naših dama iz Kreativnog udruženja „Nego“, ističe Sedlarević i dodaje:
„Naša pobeda prošle godine je izazvala veliko interesovanje medija u Crnoj Gori pogotovu što je to bila naša druga pobeda u Negotinu i zbog toga što se to nekako vezalo i na našu prethodnu pobedu u Poljskoj na Festivalu božićnih pesama. „Đude“ su jedina grupa tradicionalnog pevanja sa povremenim sazvukom sekunde, a moram da napomenem da Crna Gora nema etnomuzikološke smerove, to se ne izučava posebno ni na jednom smeru i zbog toga je ova pobeda draža. Mi ne idemo da se takmičimo. Idemo da pevamo i uživanje nam je da dođemo u Negotin, gde nam je lepo, prijatno se osećamo i jedva čekamo da nekog iz Negotina ugostimo u Kolašinu“, kaže Davor Sedlarević, inače, prvi diplomirani specijalista vaspitač za tradicionalne igre u Crnoj Gori.
Na prošlogodišnjem Vokalnom etno festivalu mladih u Negotinu pobedu u kategoriji obrada odneo je još jedan crnogorski sastav, Dečija klapa „Primorkinje“ iz Škole osnovnog muzičkog obrazovanja iz Budve, koji je nastupao tada onlajn.
U Muzičkom paviljonu u negotinskom gradskom parku ove devojčice su u okviru programa „Veče pobednika“ izvele tradicionalne kompozicije iz Paštrovića, odnosno Budve i Petrovca, zatim pesme iz Boke Kotorske, kao i narodne pesme iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i južne Srbije.
„Ove su cure iznikle iz hora muzičke škole i na predlog prof. dr Zlate Marjanović smo pre četiri godine napravile dečiju klapu. Gradili smo stil pevanja od tog nekog primorskog, paštračkog načina pevanja, da kažem bokeškog, pa smo posle počele da radimo i taj sekundni sazvuk uz te kvocajuće tonove i tako smo od jednoglasja stigli do četvoroglasja. Bio je to dug, trnovit i naporan put, ali evo, isplatilo se i zaista je lepo kad vidiš tu decu da rastu u svakom smislu“, kaže Katarina Popović, umetnički rukovodilac Dečije klape „Primorkinje“.
Ovaj ansambl je inače prošle godine na VEF-u osvojio prvo mesto u kategoriji obrada, a 2018. specijalnu nagradu na očuvanje tekstova i melodija u obradi.
„One u školi rade horsko pevanje i bio je izazov nagovoriti ih da zavole i počnu da rade na toj tradicionalnoj muzici i sad se šalimo na kraju ovog nastupa jer pesme koje smo radili u startu im se nisu dopale a kad ih savladaju i nauče te pesme su im u srcu i sa radošću ih pevaju. Ja im kažem da ono što je nepoznato, to ne volimo, ali kad nam postane poznato to se onako zavoli i priraste srcu“, dodaje Katarina Popović, inače profesor u Muzičkoj školi u Budvi gde predaje solfeđo, hor i orkestar.
Ovogodišnji Vokalni etno festival mladih koji organizuje Кreativno udruženje „Nego“, uz tehničku podršku Doma kulture i Muzeja Кrajine i pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja i Opštine Negotin otvorila je Tatjana Panić, član Opštinskog veća zadužena za kulturu, informisanje i turizam.
„Ovogodišnji kalendar lepih manifestacija i događaja, za razliku od prethodne dve godine, biće ispunjen na način na koji smo navikli. Možemo se podičiti važnim, a ujedno i atraktivnim letnjim sadržajima koje naša udruženja i ustanove organizuju uz podršku lokalne samouprave. Vokalni etno festival mladih radi na očuvanju muzičkog nasleđa sa ovih prostora, i ove godine ima međunarodni karakter, što me posebno raduje. Lepota naše izvorne muzike koju će izvesti mladi pevači, čuvari kulturnog nasleđa, odzvanjaće Mokranjčevim gradom i pokazati da nema bojazni kada je negovanje bogate tradicije u pitanju“, rekla je Tatjana Panić.
Uz koncert pobednika, koga je svojim nastupom otvorila Etno grupa „Marinike“ pod upravom Danijele Marković, ovogodišnji VEF će proteći i u znaku stručnih predavanja i radionica koje se realizuju u galeriji Mokranjčeve kuće, ali i takmičarskog programa koji počinje večeras u 18 časova na sceni Doma kulture „Stevan Mokranjac“.
„Prvi VEF je održan 2014. uz skromne mogućnosti ali od sveg srca i sa velikom željom da se naša mladež, naša nada i budućnost otrgnu od masmedijske kulture i aktivno uključe u očuvanje naših muzičkih riznica. Ko smo i šta smo, ako ne znamo odakle smo? Grane čijih korena su nas njihale na vetru i odnegovale? Taj prvi VEF, ta prva ideja koju sam imala, a koju su od samog početka podržale moje divne saradnice, utirao je staze cilju da se naša omladina vrati, bar u jednom segmentu svog života, baš tim korenima“, istakla je Danijela Marković iz Kreativnog udruženja „Nego“.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
