Na današnjem 13. skupštinskom zasedanju odbornici Skupštine opštine Negotin usvojili su, između ostalog, devetomesečni izveštaj budžeta i nove prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti. Oštra polemika oko izveštaja o radu Centra za socijalni rad.
Odbornici Skupštine opštine Negotin razmatrali su i usvojili izveštaj o izvršenju odluke o budžetu za prvih devet meseci ove godine koji je za skupštinskom govornicom obrazložila Anita Ristić Gligorijević, doskorašnji rukovodilac Odeljenja za budžet, finansije i lokalnu poresku administraciju.
Ona je istakla da su u periodu januar – septembar 2022. tekući transferi od drugih nivoa vlasti ostvarenu u iznosu od 230.180.333 dinara, odnosno sa 66,46 odsto u odnosu na godišnji plan, navodeći da se redovan nenamenski transfer od Republike redovno prenosi pa ostvarenje na dan 30. septembar iznosi 187.55.197 dinara.
“Ukupni prihodi i primanja za devet meseci u ovoj godini iznose 934.034.000 dinara, što je 59,07 odsto ostvarenja od plana, dok ukupni rashodi i izdaci iznose 745.220.000 dinara ili 47,13 odsto planom utvrđenih ukupnih sredstava”, rekla je Anita Ristić Gligorijević koja je detaljno pojasnila i za koje su sve namene, programe i projekte trošena sredstva iz budžeta u ovom izveštajnom periodu.
U nastavku sednice koja je počela verifikacijom mandata odbornici Sanji Đorđević (SPS) usvojena je i odluka u utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2023. koja se u odnosu na prošlogodišnju menja kod stanova u ekstra zoni, kao i kod poljoprivrednog zemljišta u prvoj zoni.
Cena kvadratnog metra u ekstra zoni za stanove sada iznosi 65.500, umesto 65.000 koliko je iznosila u 2022. Prosečna cena kvadrata stanova u ekstra zoni sada je izjednačena sa cenom u prvoj zoni, koja nije menjana. Cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u prvoj zoni povećana je sa 60 na 69 dinara, dok su prosečne cene kvadrata za sve ostale kategorije stanova, kuća, građevinskog, poljoprivrednog, šumskog i ostalog zemljišta u ekstra, prvoj, drugoj, trećoj i četvrtoj zoni na nivou prošlogodišnjih.
Na novo povećanje cene kvadratnog metra u ekstra zoni i poljoprivrednog zemljišta u prvoj zoni uticala je prodaja nepokretnosti u periodu od 1. oktobra 2021. do 30. septembra 2022. a na osnovu kupoprodajnih ugovora koji su evidentirani kod javnog beležnika.
“U pomenutom periodu obrađeno je 500 ugovora koji su elektronskim putem stigli od javnog beležnika. Najviše prodaja zabeleženo je u kategoriji poljoprivrednog zemljišta 211. U ovom periodu prodata su ukupno 62 stana od kojih po 31 u ekstra i u prvoj zoni. Zabeleženo je 25 prodaja šumskog zemljišta, 14 građevinskog zemljišta, devet poslovnog prostora, a prodato je i pet garaža i pomoćnih objekata. Održana je i javna rasprava o nacrtu ove odluke u periodu od 15. do 22. novembra alinije bilo podnetih predloga, primedbi i sugestija”, istakao je Goran Ristić, novi rukovodilac Odeljenja za budžet, finansije i lokalnu poresku administraciju.
Prošlogodišnji izveštaj o radu Centra za socijalni rad obrazlagala je Jelena Dedić, vršilac dužnosti direktora koja je istakla da je ova ustanova u 2021. imala 2.590 korisnika svih usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz republičkog i opštinskog budžeta, od kojih 1.786 odraslih i starih i 804 iz kategorije dece i mladih.
Takođe je navela da su se novoevidentirani korisnici zadržali na nivou iz 2020, da je evidentno da veći broj mladih i obrazovanih odlazi iz Negotina, da je broj dece i starih na približno istom nivou prethodne godine, kao i osobe sa invaliditetom i da u 2021. nije bilo povratnika.
Jelena Dedić, v.d. direktora Centra za socijalni rad istakla je i da je najveći broj korisnika u 2021. onaj koji je socio-ekonomski ugrožen, te da tu prednjače deca i stariji koji žive od poljoprivrede. Istakla je i da su zaposleni, između ostalog, bili fokusirani na pohađanje obuka i da su aktivno i pasivno učestvovali na brojnim konferencijama, seminarima, stručnim skupovima i edukacijama, ali je podsetila i da je kadrovska struktura nepovoljna i da, iako im je rešenjem nadležnog ministarstva utvrđen broj na šest stručnih radnika, poslove obavljaju tri.
Dr Tihomir Milovanović, šef odborničke grupe Narodne stranke rekao je da je Centar za socijalni rad vrlo bitna ustanova i da im je delatnost rada široka, ali da im je “izveštaj suviše uopšten i bez konkretnih podataka”. On je pohvalio nastojanja zaposlenih koji su učestvovali na 26 seminara za dodatnom edukacijom, ali je istakao da je neophodno da odbornicima jasno navedu gde su sve išli na seminare, ko je od zaposlenih učestvovao i koliko dana.
“Tri godine ista priča i iste stalne žalbe da vam fale tri stručna radnika, da niste pristupačni sa osobe sa invaliditetom. Ističete da ste u prizemlju. Šta se onda čeka, to mora da se reši, to je neophodno. Kažete fale vam stručni radnici. Vi ste skoro tri godine vršilac dužnosti direktora, jeste li napisali dopis ministarstvu, jeste li se obraćali lokalnoj samoupravi za pomoć. Navodite da je povećan broj predmeta ili da je vršenje roditeljskog prava u 2021. u blagom opadanju. Koliko? Koliko u apsolutnom broju, koliko u odnosu na prethodni period? Pominjete maloletničke brakove a ne kažete kakvo ste vi mišljenje dali o svrsishodnosti tih brakova, koliko je to zahteva bilo. Kod nasilja u porodici ne vidimo uporedne podatke, isto i kod maloletničke delinkvencije, kod osoba sa invaliditetom pominjete raniji trend, koji je to raniji trend bio? Smatram da izveštaj mora da bude sveobuhvatan jer se institucija bavi važnim poslovima i sve ovo govorim da biste imali bolju uslugu i da bi vam izveštaj u 2022. bio bolji. Isto tako zanima me da li je tačan podatak da gerontodomaćice u selima, primljene na osnovu ugovora o povremeno privremenim poslovima, koje za to primaju nadoknadu od 26.000 dinara, nisu plaćene u junu, julu i avgustu”, rekao je dr Milovanović.
Vršilac dužnosti direktora Centra za socijalni rad, Jelena Dedić, podsetila je da je na ovoj fukciji “već dve i po godine i da je u tom periodu uradila više nego prethodni direktori 20 godina ranije”. Izveštaj je, kazala je, načinjen u skladu sa izveštajima Centara za socijalni rad u drugim sredinama i rekla da će Milovanoviću odgovoriti na sva pitanja u pisanoj formi.
“Ovaj izveštaj o radu za 2021. uopšte nije u korelaciji sa Programom rada Centra za socijalni rad za 2022. U njemu je navedeno da je u 2021. bilo oko 2.000 korisnika svih usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz republičkog i budžeta opštine što je za 20 odsto više nego 2020, što znači da je tada bilo oko 1.650 korisnika. Sada, u Izveštaju o radu navodite da ste u 2021. ustvari imali 2.590 korisnika. To je 57 odsto više u odnosu na 2020. a ne 20 odsto. A onda tek idu kontradiktornosti. U više navrata navodite da je smanjenju broja korisnika doprinelo to što veliki broj mladih ljudi odlazi u inostranstvo, a zatim da se broj korisnika za jednokratnu pomoć zadržao na nivou iz prethodne godine, pa se rad u domenu odlučivanja u ostvarivanju prava maloletnih korisnika zadržao na približnom nivou od ranijih godina da biste potom zaključili da su se novoevidentrani korisnici zadržali na nivou iz 2020. Otkud onda 57% više? Da li vi fingirate podatke? Šta je istina u svemu ovome? Ako se ovaj trend porasta nastavi mi ćemo za četiri godine polovinu stanovništva opštine Negotin imati kao korisnike usluga Centra za socijalni rad”, rekao je Krsta Stanković Njenjulović, odbornik Narodne stranke.
I rešenje o davanju saglasnosti na drugu izmenu programa JKP “Badnjevo” korišćenja i raspoređivanja sredstava subvencija za 2022. našlo se u fokusu odbornika. Dalibor Ranđelović naveo je za skupštinskom govornicom da se ova izmena odnosi na promenu namene sredstava za osnivanje Službe zoohigijene. Iznos ostaje isti, 6,5 miliona dinara, rekao je Ranđelović, ali se raspoređuju za neophodne radove za izgradnju prihvatilišta, za neophodan materijal za pripremu terena prihvatilišta, nabavku polovnog vozila “putar” sa pet sedišta i tovarnim prostorom kao i za kombi hladnjaču sa termokingom, oba za upravljanje sa vozačkom dozvolom B kategorije.
Na pitanje dr Tihomira Milovanovića šta se konkretno planira, budući da je pitanje napuštenih pasa na ulicama značajno za sve građane i zašto se prvo nabavljaju vozila umesto da se obeleži teren i krene sa realizacijom projekta prihvatilišta za pse, Ranđelović je odgovorio da je neophodno da se prvo formira Radna jedinica sa devet radnika, da moraju po zakonu da imaju i potrebna vozila i da će uslediti i ograđivanje parcele, obezbeđivanje žice i drugi poslovi.
U nastavku sednice, kojoj su prisustvovala 42 od ukupno 45 odbornika koliko broji opštinski parlament, usvojene su i sve ostale tačke planirane dnevnim redom i dopunom dnevnog reda, pa i tačke koje su se odnosile na usvajanje odluke o Opštinskoj upravi opštine Negotin i na rešenja o obrazovanju komisija za identifikaciju granice komasacionog područja za katastarsku opštinu Tamnič, kao i za KO Veljkovo, Mokranje i Rogljevo.
“Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno je da predsednik opštine umesto kao do sada tri ima pravo na dva pomoćnika predsednika opštine s obzirom da naša opština spada u lokalne samouprave do 50.000 stanovnika. Odluka donosi organizaciju i nadležnost Opštinske uprave, ona definiše poslove, ovlašćenja. Opštinska uprava se, inače, sastoji od sedam celina, pet odeljenja i dve službe. Što se tiče ove druge dve odluke, one se donose prvi put. Do sada je identifikaciju granice komasacionog područja radila potkomisija koju je obrazovala Komisija za sprovođenje komasacije, ali je sada ta odluka nadležnost Skupštine opštine po novom pravilniku i novom uputstvu Republičkog geodetskog zavoda”, rekao je u izjavi za medije mr Milan Uruković, predsednik Skupštine opštine Negotin.
Na kraju sednice, Ivan Veljković, sekretar Skupštine opštine Negotin, podneo je ostavku na ovu funkciju zbog odlaska na drugo radno mesto.
