Pod geslom „Jedna ideja od mene, jedna za tebe, zajedno stvaramo promene“ u Negotinu je održan treći javni čas prosvetnih radnika.
Uz reči Zorana Đinđića, premijera Srbije, ubijenog 12. marta pre 22 godine, da „velikih promena nema bez velikih napora, bez bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti“, da se „velike promene ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi“, već „diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa“ Milja Videnović, profesor klavira u Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ podsetila je na četvoromesečnu blokadu državnih fakulteta, štrajk prosvetara od 20. decembra, način na koji je okončano prvo polugodište, ali i na poslednja dešavanja vezana za prosvetu.
„Punih sedam nedelja hiljade naših kolega obustavilo je nastavu, svesno rizikujući da izgube posao, a svesno se odričući i mesečnih primanja. A sve sa ciljem da podrže studente u blokadi, ispunjenje njihovih zahteva i borbu za pravednije društvo.“
Videnović je naglasila da je štrajk izazvao podele među roditeljima od kojih jedni „obustavu nastave vide kao ustupak višem cilju“, a drugi smatraju da ona onemogućava „učenicima pravo na školovanje“, ali da je obustava izazvala i podele među prosvetnim radnicima.
„Ima onih koji smatraju uzaludnim naš pokušaj da se borimo za pravednije društvo i bolje sutra, jer već ranije to nije uspelo, pa zašto bi sad. Ima onih koji krivce za kolaps školskog sistema vide u nama, nastavnicima, a ne u onima koji rukovode njime. Istovremeno negirajući kolapse u svim drugim društvenim sferama i sistemima. Ima onih i koji podržavaju, ali tiho, gotovo nečujno, šaptajući nam da smo na pravom putu, ali bez potrebe da i sami zakorače, uplašeni od mogućih posledica. Ima i onih sebičnih, koji priželjkuju bolje sutra, ali da se neko drugi izbori za njega. Bez učešća i odricanja u bilo čemu. Ima raznih. Kako ljudi, tako i opravdanja, ali nijedno nije dovoljno ubedljivo i uverljivo u odluci da se ne priključi ovde i sada borbi mladih na kojima svet ostaje“, rekla je ona.
Prisutnima se obratila i Katarina Karanović, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu koja se zahvalila prosvetnim radnicima na podršci koju daju studentima i pozvala i ostale profesije da im se pridruže.
„Njima se i te kako radi. Oni najviše žele da svojim radom, znanjem i umećem vaspitavaju i obrazuju nove generacije, da još mnogo života izvedu na pravi put. Svi želimo da radimo normalno i ne tražimo više od onoga što ćemo time zaslužiti, ali kako možemo da radimo svoje poslove normalno u sistemu koji nije normalan? Kako da stanemo mirno, ponosni na naš rad kada se on nigde ne ceni, kada ga drugi gaze i obezvređuju? Kako roditelj, prosvetni radnik treba da se oseća kada, nakon što se svih godina trudio da odškoluje dete, ono mora da ide van zemlje da bi imao pristojan posao i platu za normalan život“, rekla je Karanović.
Olivera Mihajlović, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Vera Radosavljević“, istakla je da su nas studenti „izvukli iz podruma poslušnika, stresli prašinu s naših ramena, dali nam ruku i naučili da hodamo uspravno.“
„Ovo je vreme odluka. Neopredeljenost i neodlučnost nisu više izgovor i ne prihvatamo ih. Kažu nam da na bezakonje odgovaramo bezakonjem. Prvi su počeli. Oni su nas bez i da trepnu slagali. Prekinuli su prvo polugodište rekavši da je ugrožena bezbednost učenika. Nikada nisu proglasili da je ta ugroženost prestala. To je bio prvi potez očajnika“, dodala je Mihajlović.
Ona je istakla značaj studentskih protesta, poručujući da su upravo oni „opomena svakoj budućoj vlasti jer će imati najčestitijeg i nepotkupljivog kontrolora – mladost.“
„U ovom dragocenom vremenu kada se ljudskost nepovratno gubi, nije bilo lako doneti odluku o delimičnoj ili potpunoj obustavi nastave. Rukovodili smo se savešću, jer ovo nije pitanje hrabrosti, već dostojanstva. Nedostaje nam normalnost u nastavi, u školi. Nismo mogli da sedimo mirno, da potiskujemo realnost, dok su đaci i studenti, naše kolege tamo negde na ulici sa pištaljkom oko vrata. I vode naše borbe“, zaključila je Mihajlović.
Skup, koji je počeo petnaestominutnom tišinom, završen je protestnom šetnjom.
