Pod geslom „Početak je moj, koraci su tvoji, cilj je naš“ u Negotinu je, kraj spomenika Đorđu Stanojeviću, pioniru elektrifikacije u Srbiji, održan drugi javni čas prosvetnih radnika.
Uz podsećanje da je neophodno razmišljati o zajedničkim koracima i zajedničkom cilju, Kristina Đukić, profesorka teoretske grupe predmeta u Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ rekla je da je ova 2025. „godina u kojoj ne postoji više moje i tvoje, već naše zajedničko“.
„Ovo je godina u kojoj učimo da delujemo, da ne povijamo glavu, da ne žutimo, da stvari nazivamo pravim imenom, godina u kojoj učimo od mladih, naših učenika, sadašnjih i bivših, sada studenata, koji nam ove godine drže jednu veoma važnu životnu lekciju zasnovanu na temelju empatije, osnovne gradivne jedinice svakog odnosa. Iz te životne lekcije oni polažu ispit i pozivaju sve nas, bez obzira na to koliko godina imali, čime se bavili, jer, složićete se, strah je zamenjen hrabrošću, a uzržanost aktivnošću, akcijom. Studenti, koji vrlo dobro znaju da ako se nešto tiče jednog, tiče se svakog od nas, da ako je jedan ugrožen, svi smo ugroženi, ako je jedan u problemu, svi smo u problemu, ako neko nije na bezbednom, to znači da niko od nas nije na bezbednom“, rekla je Kristina Đukić.
Ona je podsetila na basnu o mišu koji je morao sam da se suoči sa mišolovkom, iako je znao da je ona opasna i za njega i za druge životinje koje „nisu marile“.
„Nemojmo biti poput tih životinja iz basne koje su se samo na rečima saosećale sa jadnim mišem i ništa više. Nema te mišolovke pod ovim nebom koja će tebe i mene uhvatiti, uloviti, ako se držimo zajedno. I kada čuješ poziv studenata, ne iz nekakvih sebičnih, već zajedničkih plemenitih interesa, onda ćeš njihove jednostavne i tako jasne i precizne zahteve shvatiti i doživeti baš kao svoje“, rekla je Kristina Đukić.
Okupljenima se obratila i Janja Ninić, studentkinja prava u Novom Sadu koja se zahvalila Negotincima na podršci studentima i prosvetnim radnicima i podsetila da su prošla četiri meseca od tragedije u Novom Sadu, pročitavši imena 15 žrtava obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici.
„Za njihove smrti još uvek niko nije odgovarao. Mi studenti se mesecima borimo za vladavinu prava i postojanje pravne države, mesecima vodimo svakodnevnu borbu da bi ovih 15 nedužnih ljudi moglo da počiva u miru. Ispunjenjem studentkih zahteva želimo da osiguramo da institucije konačno krenu da rade svoj posao i da se ovakav zločin nikada ne ponovi“, dodala je Janja Ninić.
Na drugom javnom času prosvetnih radnika govorio je i Bojan Janković, profesor istorije u Negotinskoj gimnaziji koji je podsetio na „generacijske, istorijske i političke propuste“.
„Imali smo sankcije, bombardovanje, građanski rat, nesretnu tranziciju, pa smo otupeli, mislili smo da okrenemo glavu, da ćutimo, „nije mene pogodilo, to je tamo u nekom drugom gradu“. Pa, nije tako svi smo jedno tkivo, jedna nacija. A onda gledamo šta je za nas uspeh? Deca kad nam odrastu da odu odavde. To je uspeh, da nam deca žive u drugim državama. Pa kakav je to uspeh da najbolji naše grade tuđe kuće, a ne našu kuću? Naša kuća propada, ali neće više. U našoj kući je do sada bila nepravda, nepravda je iskorak za nas jer je nepravda ista za sve. U našoj kući postoji selektivna pravda gde jedna privilegovana kasta ima sve povlastice u državi, a mi tiha većina ništa od toga. To nije u redu i to se mora promeniti“, rekao je Bojan Janković.
Janković je podsetio na velikane srpske istorije koji su „grudima jurišali na bajonete“, na žrtve koje je ovaj narod dao u ratovima, na dosadašnje napore studenata koji su svojom „borbom iznedrili nadu“, na nedavni „Studentski edikt“ u Nišu i odredbe o slobodi, državi, pravdi, mladosti, dostojanstvu, znanju, solidarnosti i budućnosti.
„Mi ne zaslužujemo ovu mladost, mi ne zaslužujemo ovu decu. Ovaj tovar smo mi zaslužili, mi smo trebali da stvorimo državu koja počiva na pravdi, na zakonu, ali ova deca će ispraviti sve naše propuste, sve ono što smo zadnjih 35 godina propustili ispeglaće ova deca. Njihove reči, njihova dela će biti za Nobela“, rekao je Janković i dodao: „Tražimo slobodu, pravdu, državu po meri čoveka i građanina u 21. veku gde pravda nije selektivna i ista je za sve, bez obzira ko se kom bogu moli ili ne moli, koje je boje, rase, u kom je mestu rođen, čime se bavi. Ovo je naša država i ona je najbolja na svetu i mi i naša deca ćemo izgraditi ovu kuću, jer ne postoji rezervna država.“
Skup, koji je počeo petnaestominutnom tišinom, završen je protestnom šetnjom centralnom pešačkom zonom.
