Pred nama je prva pesnička zbirka Negotinca Aleksandra Markovića “Oblak iznad šanka” koji je publikovao mladenovački “Presing”.
Za sebe kaže da piše od srednje škole, da je čitao na poetskim večerima POEZIN, TROP Autsajder i Pet minuta pažnje, da ima višegodišnje iskustvo puštača muzike u poznatim beogradskim rokenrol rupama koje uglavnom više ne postoje.
Aleksandar Marković na pragu tridesete objavljuje zbirku naslovljenu sa „Oblak iznad šanka“, a koju čitaoci mogu da poruče preko njegovog fejsbuk profila.
“Ovo mi je prva zbirka pesama, u izdanju izdavačke kuće „Presing“ iz Mladenovca, iako više odaje utisak zbrke nego zbirke, jer je to odabir pesama koje sam napisao u raznim epohama u poslednjih pet, šest godina. Prema tome, u tematskom smislu, zbirka nije konzistentna, ali u tom periodu ni ja nisam bio konzistentan, pa je taj deo mene svakako u tim koricama“, kaže nam autor.
Markovićev prvenac, je, pak, zreo pesnički projekat, bez opštih mesta i suvišnih reči, ogoljen, na trenutke bolan, ali surovo iskren, lišen svakog klišea.
Napajući se vaskolikim životom kojem, uvek iznova, strastveno traga za izvorom, duboko gazeći sferom urbanosti, Marković dotiče sve ono ljudsko i sujetu, i banalost, i što da ne, laži i poltronstvo.
„Pišem od srednje škole. Teško mi je da okarakterišem svoju poeziju, jer ne mislim da sam se u potpunosti profilisao kao pesnik. Počeo sam kao i većina klinaca kao wannabe Bukovski, preko bitnika i rokenrol poeta, do nekih domaćih bardova poezije. U poslednje vreme se divim džez muzičarima i kafanskim trubadurima“.
Dotiče ova knjiga i ljubav, onu koja u svom svakodnevnom poimanju sveta stidljivo izranja na površinu iz dubine duše. Pravo veli Nikola Đurica u kratkoj recenziji na koricama ovog pesničkog izdanja, Marković nije hroničar “bilo da gleda sa ulice, vrha zgrade ili DJ pulta, njegov pogled je usmeren direktno u srce i to strastveno”.
I glasne i užurbane i strastvene, kako ovih 46 pesama, nanizanih u šest ciklusa, tumači Đurica, ove su pesme nalik ljudima u kafani. Nju, priznaje Marković, poslednjih godina mnogo voli. I ona njega. Baš kao što voli da peva „Raslo mi je badem drvo“.
Zato će Negotin i biti deo njegove pesničke turneje, kada se kockice sklope, a vreme ugodi da pesme ovog mladog pesnika i programera započnu flert sa čitaocima.
„Po vokaciji sam programer, a radim kao QA Automation Engineer u jednoj finoj firmi sa finim ljudima. Još uvek nemam konkretan plan za promociju, ali desiće se sigurno u formi dobre žurke kad se radno vreme produži bar do ponoći. To važi i za Beograd i za Negotin. Što se tiče budućih izdanja, više bih voleo da se ostvarim kao prozni pisac nego kao pesnik. Nadam se da će vreme pokazati zašto“, kaže Aleksandar Marković za NG Portal.