Gradska nesanitarna deponija, na kojoj je od 5. februara goreo požar, u potpunosti je prekrivena zemljom u delovima zgarišta sa komunalnim otpadom, rečeno je na konferenciji za novinare koju je sazvao Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin i njegov zamenik Bogdan Gugić.
Za saniranje zgarišta, u više sektora na koje se požar proširio, utrošeno je preko 9.000 kubika zemlje i više od 3.000 kubika vode.
„Želim da objasnim koje napore ulažemo, šta smo uspeli, šta rešavamo i sam akcident koji se desilo na gradskoj nesanitarnoj deponiji, mada se zvanično vodi kao smetlište jer nema upotrebnu dozvolu niti je deponija, a postoji više od pola veka, tako da problem koji je de facto prisutan, a šta mi radimo i kako smo uspeli da izađemo na kraj sa ovom sada situacijom paljenja smetlišta koje imamo kao centralnu depo stanicu za sve vrste otpada. Ta lokacija, a radi se o površini od 15 hektara na koju se odlaže neselektiran otpad je više puta gorela“, rekao je Veličković objašnjavajući hronologiju dešavanja vezanih za sanaciju požara i posledica ovog akcidenta na gradskoj deponiji.
Dugotrajni sušni period i neuobičajeno visoke temperature, rekao je Veličković, „pogodovali“ su proširenju požara koji je isprva gašen vodom zahvaljujući negotinskim vatrogascima, ali i mašinama komunalnog preduzeća za razastiranje smeća, a nakon toga su na teren došle i brojne vatrogasno – spasilačke i industrijske vatrogasne jedinice iz Negotina, Bora i Donjeg Milanovca, koje su smetlište gasile vodom da bi se pristupilo i MOK promet i gašenju zemljom, o čemu smo već pisali, sve do prošlog petka kada su svojim mašinama, u dva dana, radnici „Eliksira“ prepokrili zgarište.
„Bili smo na vezi sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine gde smo ušli u zakonsku proceduru i problematiku našeg smetlišta, koje, naravno zakon ne prepoznaje, zato što se deponija nikad nije dovela u zakonsku regulativu za ovih 50 i više godina da dobije status sanitarne deponije. Tu vanredna situacija nije mogla da bude proglašena, ali je proglašen vanredni događaj. Sve što smo u tom datom trenutku uradili mislim da je krajnje odgovorno bilo i nijednog trenutka se nije zakasnilo u delovanju“, rekao je Veličković.
On je dodao da se zbog velike površine koja je bila zahvaćena požarom, dok on površinski nije ugašen, nije moglo doći ni mašinama, ni ljudstvom.
„Pojasnio sam kojom se brzinom to širilo i nije se u datom trenutku na to moglo uticati i bio je problem prići tim zapaljenim poljima zbog veličine požara i toplote koja se širila. Da bi prešli na sanaciju samog smetlišta, krenuli smo prvo sa vodom koja je trebalo da zagasi požar da bi mogle radne mašine da uđu sa zemljom i prekriju površine koje su gorele, dotok kiseonika smanjio i vatra ugušila“, rekao je Veličković.
„Problem je, znači, zvanično rešen 1. marta. Trebalo je neke tri nedelje da se ovakav problem reši na način na koji je jedino bio moguć. Struka i stručni ljudi su bili uključeni u ceo proces gde smo zbog društvene odgovornosti, zbog bezbednosti, zaštite, pre svega i sa ljudske strane pričamo, svih nas, svih naših građana, u datom trenutku morali da odgovorimo jer smatramo da je to jednostavno i obaveza, nije samo da li želimo ili ne, ali problem koji postoji više od pola veka, više puta ne bilo sličnih dešavanja, možda ne u ovolikoj meri, opet kažem, savršeni uslovi su se bili stvorili i brzina delanja mislim da je u celom tom putu maksimalno odgovorno i maksimalno profesionalno odrađeno. U ovom trenutku možemo da se samo saosećamo sa svim našim građanima, jer smo isti vazduh udisali. Jednostavno, situacija je bila takva i dinamika rešavanja problema do kraja je morala da istrpi ovaj put koji sam sada objasnio – rekao je Veličković i dodao da će rešavanje problema nesanitarne deponije nastaviti i da se na njemu intenzivno radi unazad dve godine.
Na naše pitanje zašto nisu izvršena vanredna merenja koncentracije zagađujućih materija u gradu i na deponiji, kako je i Štab za vanrednu situaciju na teritoriji opštine Negotin 9. februara naložio, Veličković je rekao da niko ne spori da je bilo prekomernog zagađenja, ali da je ono evidentno svake zime zbog individualnih ložišta i kotlarnica na ugalj i mazut.
„Video sam na tim nekim internet stranicama merenja nekih uređaja i sva ta merenja su pokazivala sve ono što smo mi znali. Slažem se. Da li je nešto moglo da mi promeni u datom trenutku ako se bavimo merenjem ili ako se bavimo rešavanjem problema? Ne znači da to nije neophodno zbog transparentnosti ka građanima, ne kao političkim subjektima. Odgovornost naša da, iziskuje da se u što kraćem vremenskom periodu sigurno implementiraju i to kažem javno sada, uređaji koji će biti 24 sata 365 dana u godini zastupljena i da to može da se proveri kakvo je stanje vazduha. Mada, simptomatično je što u nekim trenucima konkretno da tim uređajima, pošto sam i ja gledao, stoji na primer da je Donji Milanovac zagađeniji u dobrom delu godine, čak i naš Rajac što, malo tu logike neke i ne vidim, a prihvatam kao činjenicu, dal je podatak merodavan, ali vidim neke nelogičnosti. Zaječar je u odnosu na nas dosta ugroženiji po tim nekim merenjima. Sa odgovorne strane, kažem, smatram da je to neophodno za sve građane koji to žele da znaju, ovde se ništa ne krije, ako mene pitate, možda je to sa mernim stanicama trebalo da se uradi i pre 20, 40 godina jer smo i tada imali ozbiljnu industriju i mnogo više stanovnika i mnogo više individualnih ložišta i teže akcidente i mnogo manje svesti o zaštiti životne sredine“, rekao je Veličković.
„Vrtić se 30-40 godina grejao na mazut i ja sam dete vodio u vrtić i vi i naši građani, tamo se osećao mazut i niko nije reagovao, niko nije o tome postavio pitanje a svi su znali da se tamo četiri – pet meseci oseća mazut. Ja bih samo molio građane, svi smo mi za zdravu životnu sredinu, za zdrav vazduh ali nemojte da se ovo dovodi kao političko pitanje šta je ko, pre toga, uradio. I to je jedan problem koji smo mi rešili a ne oni“, rekao je Bogdan Gugić na šta je predsednik Veličković dodao da to smatra „političkom zloupotrebom“.
Veličković je, na konferenciji za novinare, pojasnio i šta je sve do sada učinjeno na planu energetske efikasnosti i smanjenja emisije štetnih gasova i zagađenja iz individualnih ložišta, ali i kod ustanova od 2018. do danas, kao i na polju realizacije brojnih projekata očuvanja i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa i pošumljavanja na teritoriji opštine.
Građani okupljeni oko inicijative „Negotinci u akciji“ nastavili su sa prikupljanjem potpisa za peticiju „Za zdrav vazduh“ kojom, zbog prekomernog zagađenja vazduha, traže od nadležnih planove koji će dovesti do dugoročnog saniranja problema, ne samo čestih požara na deponiji, već i na planu kontrole upravljanja otpadom, uklanjanja deponije, sankcionisanja neodgovornog ponašanja kako se ovako nešto ne bi ponovilo.
“Opštinska deponija je sastavni deo grada i decenijski je problem zbog čestih požara koje je teško ugasiti. Neodgovorno upravljanje deponijom doteralo je cara do duvara. Takođe, u opštini Negotin će u skorije vreme sa radom početi da radi i spalionica u okviru fabrike Eliksir tako da su zaokružili priču što se zagađenja tiče. Željni smo vazduha i potrebna nam je podrška. Tražimo da se postave aparati koji će precizno meriti nivo zagađenja, a ne da zavisimo od nadležnih ministarstava kad će izvršiti merenja u koja nemamo uvid”, navodi se u tekstu peticije.
