Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2020/2021. godine.
Sa širokim osmehom dočekao nas je Nemanja Davidović, učenik generacije Poljoprivredne škole sa domom učenika „ Rajko Bosnić“ ne krijući radost zbog titule koju je sa ponosom poneo, biti najbolji. Do cilja je stigao uz mnogo rada, ponevši iz ove srednje škole dve diplome.
„Velika mi je čast što sam baš ja đak generacije. Bilo je teško da se stigne do ove titule. Iskreno nisam očekivao da ću je poneti. Roditelji su preponosni na moj uspeh. Moraš da veruješ u sebe, da radiš na sebi i poštuješ profesore. To je moja topla preporuka za generacije koje dolaze.“
Nemanja je završio dva smera u Poljoprivrednoj školi. Pre četiri godine upisao je smer tehničar za industrijsku i farmaceutsku tehnologiju, a prošle godine i smer veterinarski tehničar. Njegova velika ljubav je medicina pa je upravo izbor fakulteta i diktirao na kojim će se smerovima obrazovati za dalje školovanje.
Nemanja je svoja prva znanja sticao u radujevačkoj školi u kojoj je malo đaka pa je prilagođavanje u velikoj sredini u početku bilo teško. Rad i samouverenost, kroz četvorogodišnje školovanje, i vera da uspe, donela su mu ovu laskavu titulu – đak generacije. S obzirom da dolazi iz male seoske škole nije mu bilo lako uklopiti se u gradsku sredinu. Do uspeha se, kaže ovaj mladić, stiže samo radom i upornošću. U spomenar svojih uspomena upisao je lepa sećanja na školu, drugove i profesore.
„Veoma mi je bilo teško da se uklopim na početku. U Radujevcu je bilo malo đaka, mala sredina. Ovde mi se sve bilo veliko i teško sam se uklopio i u društvo. Taj prelazak na drugi smer u četvrtoj godini je, takođe, bio težak jer sam se već navikao na profesore i svoje odeljenje. Nisam imao vremena za odmor, moralo je mnogo da se radi. Škola mi je dala dobar temelj i dobro znanje.“
Izmenjeni uslovi sticanja znanja, mnogo rada i istraživanja najviše su muke zadali upravo najboljima, onima koji od znanja nisu odustali. Današnje generacije, kaže Nemanja, malo vremena i pažnje posvećuju radu na sebi i učenju. Sve je nekako, ističe, na brzinu, instant.
„Uopšte mi nije bilo lako u ovih godinu i po dana tog, da kažem, korona sistema. Izgubili smo što na znanju, što na praktičnom delu. Morao sam mnogo sam da radim, da istražujem, da tražim informacije.“
Kraj srednje škole na najlepši način obeležilo je rađanje velike ljubavi. Nemanja u novu borbu sa znanjem odlazi jači, sa željom da uspe i sutra se vrati svom gradu, verujući u sebe i ljubav koja će ga na tom putu voditi.
„Volim svoju zemlju, svoje mesto ljude koji ovde žive. Patriota sam“, kaže Nemanja Davidović, učenik generacije Poljoprivredne škole sa domom učenika „ Rajko Bosnić“.
Do sna, koji će se ostvariti i koji sanja još iz osnovne škole, Nemanju deli jako malo i mi mu na tom putu, da ga dosanja, želimo mnogo sreće.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina 2”, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
