Kada domovi zamirišu na cimet, vanilice i orasnice sigurni smo da su se praznici uvukli u svako ćoše i strpljvo čekaju da zasijaju i ove kasne jeseni na slavskim trpezama najavljujući radost koju donose zimski praznici.
Radovanje praznicima i slavskom svečarskom danu ukorenjeni su u naše detinjstvo a osećaj topline koje donosi razmena čestitki „da budemo živi i zdravi i da još dugo slavimo“ iznova donosi radost susretanja sa prijateljima.
Slavske trpeze su svake godine mesto okupljanja članova porodice, prijatelja a često i voljenih ljudi koje, zbog životnih okolnosti, ne viđamo tako često.
Svaka generacija pamti bolje ali i godine kada se skromno praznovalo, a trpeza bila, ne mesto na kome se nalazila sva umešnost domaćice koju smo iznova hvalili, već sto oko koga se okupljaju draga lica sa željom da i sledeće godine budemo zajedno.
U susret radosnih zimskih praznika jedna od tema su recepti! Od onih kojima dočekujemo goste sa umešanim domaćim slanim rolatima i salatama pa do neprevaziđenih srpskih sarmi koje se satima krčkaju i čekaju da budu hvaljene, pa sve do kolača bez koji se prava srpska trpeza ne može zamisliti. Među njima vanilice, orasnice, puslice i medenjaci koji čekaju svoje mesto u katalogu nekog priznatog restorana kao srpski brend do kremastih princes krofni nakon kojih krišom morate da kao dete skinete krem sa nosa ili ugla usana.
Vina! Kako praznike, naročito u Krajini, zamisliti bez njih. Belih, roze, crvenih, slatkih, onih koji su nastali iz pažljivo ubranog svakog zrna iz nekog od vinograda koji je upio i poslednji zrak sunca pre branja.
Pesme, bez koje vino ne živi svoj pravi život. A majstori su Krajinci da u vinu nađu sem istine i dobar stih i pravdanje za radost i setu.
Neka praznovanje počne!
