Naslovna Društvo Negotinskom frizeru Draganu Stojanoviću Stojši esnafsko priznanje za majstorstvo

Negotinskom frizeru Draganu Stojanoviću Stojši esnafsko priznanje za majstorstvo

5001
0

Negotinac Dragan Stojanović koji poslednjih godina živi i radi u Nemačkoj, dobitnik je nagrade svetske frizerske organizacije OMC za 2021. godinu. Ovo priznanje zvanično će mu biti uručeno u martu iduće godine u Milanu.

Dragan Stojanović Stojša; Foto: Privatna arhiva

OMC hair world je najveća profesionalna organizacija frizera na svetu sa preko 50 zemalja članica na pet kontinenata i više od milion članova širom sveta, koja postoji od 1946. godine. Godišnje nagrade dodeljuju se frizerima za kontinuirani rad u domaćim i svetskim okvirima. Među 50 ovogodišnjih laureata iz čitavog sveta koji su zaslužili medalju za ostvareni rad Dragan Stojanović je jedini predstavnik Srbije.

„Zahvaljujem Savezu frizerskih klubova Srbije i Novobeogradskom frizerskom klubu što su prepoznali moj trud i zalaganje i nominovali me za ovu prestižnu nagradu, koja će mi biti još jedan dodatni motiv za rad i dalje napredovanje“, kaže Stojanović.

Stojša, kako ga u njegovom Negotinu po nadimku znaju, do današnjih uspeha stigao je zahvaljujući hobiju koji je, tokom decenija, postao njegovo profesionalno zanimanje. Iako mu je u mladosti fudbalska lopta bila u centru pažnje, ispostaviće se da su frizerske makaze bile mnogo veći izazov. A počelo je, kaže, još u šestom razredu osnovne škole, kada su se drug i on, želeleći da imaju pank frizuru, šišali međusobno.

„Danas se moj salon „Studio 26“, sa pogledom na Majnu, nalazi između Istorijskog i Muzeja karikatura, 150 metara od zgrade u kojoj radi gradonačelnik Frankfurta. Mesto ne može bolje da bude“, mirno i ispunjeno govori Stojanović.

Dragan ne beži od posla, normalno radno vreme za njega traje po 10 – 11 sati, a prilagođava ga svojim mušterijama. Otkriva nam da salon, koji slovi za elitni, ne izgleda tipično, već kao dnevna soba sa dvosedom, foteljama i četiri stolice. Frizerske usluge se zakazuju najmanje nedelju dana unapred a u salonu mu kao asistent pomaže Marina Šurkić, čiji je otac poreklom iz Mihajlovca.

„Stigao sam u Frankfurt krajem 2006. godine i bio potpuno svestan da krećem od nule. Nisu mi priznali nikakvu diplomu, nikakve uspehe, ništa, a bez majstorskog pisma ne možeš da otvoriš radnju. Najteže je bilo to što sam usput učio i nemački, znao sam osnovu ali sam morao da savladam i tu svu stručnu terminologiju.“

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, prve zvanične profesionalne korake napravio je u frizerskom salonu „Figaro“ u Negotinu. Nedugo posle toga otvorio je svoj salon „Merlin“ sa Željkom Ranđelovićem, koji je jedno vreme radio i u salonu majstora Đoleta (Đorđa Brujića).

Prelomni trenutak u karijeri Dragana Stojanovića bio je susret sa grupom beogradskih alternativnih frizera (BAF), a potom i saradnja sa Branislavom Banetom Babićem, sadašnjim predsednikom Saveza srpskih frizera.

„U jednom trenutku sam mislio da sam popio svu frizersku pamet ovog sveta a kad sam u Beogradu video kako momci u BAF-u šišaju samo makazama, rekao sam sebi: „Stojša, pa ti pojma nemaš!“ Bane Babić me je spremao za takmičenja, za takmičarske frizure na kojima su zastupljene sve moguće vrste bojenja, šatiranja, peglanja, svih mogućih čuda“, otkriva nam Dragan Stojanović.

U periodu od 2000. do 2006. godine bio je, kaže, šampion države nekoliko puta, šampion Beograda, a kada je u Srbiji postigao to što je moglo uputio se dalje. Bio je deo srpske reprezentacije koja je 2016. godine u Parizu postala evropski prvak.

Iste godine na Evropskom prvenstvu u Budimpešti postao je Evropa kup majstor u disciplini „Full fashion“, a ono što je njemu još važnije je „Wella“ nagrada za najlepšu boju na istom takmičenju.

„To je tvoja vizija, tvoja ideja. Ono što se desilo posle te jako drage „Wella“ nagrade je da sam ubrzo postao „Lorealov“ kolorista.“

Foto: Privatna arhiva

Iskustvo koje danas poseduje, znanje, snaga i koncentracija su dobitna kombinacija. Stojanović je potpuno svestan da je, u ovom trenutku, verovatno u godinama koje predstavljaju sam zenit njegove karijere.

Dodatna potvrda za to, pored upravo osvojene nagrade svetske frizerske organizacije, stigla je pre samo koji dan kada je uz već stečeno zvanje sudije za mušku modu i tehniku, položio i za zvanje internacionalnog sudije u muškim disciplinama.

Svaki dolazak u Srbiju uverava ga kako ima prostora da i u svojoj zemlji može da bude uspešan.

Ne isključuje mogućnost povratka u Srbiju, pa ni u Negotin, bez obzira što je u Frankfurtu napravio dobar posao i karijeru. Ne krije da ponovo rastu njegove ambicije da možda baš u svojoj zemlji nekom preda znanje koje je stekao.

„Imao sam želju da u svom gradu otvorim Frizersku akademiju, kada niko to nije ni sanjao, ali nisam imao podršku. U Negotinu su mogli da se školuju i Rumuni i Bugari, imao sam pripremljen ceo koncept, ali eto, bilo je to što je bilo. Moj cilj je bio da uspem u svom poslu što više mogu i na kraju, biću iskren, ovde nisam više video sebe. Ne zbog ljudi, ja volim Srbiju ali smatram da ovde čovek u struci dođe do jednog nivoa i tu stane, a ja sam želeo i znao da mogu više. Sve je teško i lako, motivacija je trenutno stanje i potroši se za kratko vreme, ali ako čovek ima cilj i želju, on će da uspe, time se ja rukovodim“, zaključuje Dragan Stojanović.