Sadnjom 252 sadnice osam autohtonih vrsti u naselju Rastoka formiran je vetrozaštitni pojas. Ukupna vrednost ovog projekta je 4,9 miliona dinara.
Vetrozaštitni pojas na dve parcele površine 1,5, odnosno 2,6 hektara u naselju Rastoka, u delu grada iza škole „Branko Radičević“ i takozvanih „belih zgrada“ formiran je od ukupno 252 sadnice srebrne i krupnolisne lipe, javora, oraha, crvene šljive, ali i breze, pančićeve omorike i crnog bora.
Sadnja ovih stabala, ali i prethodno kompletno rasčišćavanje terena na ovim dvema parcelama u tom delu grada, realizovana je kroz projekat kojim je lokalna samouprava aplicirala kod Ministarstva zaštite životne sredine za dodelu sredstava iz Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2020. godini.
„Ovaj projekat je veoma važan jer mislim da je svako novo posađeno drvo, novi život. Za narednu godinu već pripremamo i projekte koji se odnose na vetrozaštitni pojas oko vašarišta, groblja i deponije, s obzirom da je na tim lokacijama potrebna zaštita od jakih vetrova“, kaže Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin.
Projekat “Pošumnjavanje radi stvaranja vetrozaštitnog pojasa na katastarskim parcelama 5036 i 5236/2″ vredan je ukupno 4.978.824,00 dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine sufinansiralo ga je sa 3.933.270,96 dinara, dok je učešće lokalne samouprave iznosilo 1.045.553,04 dinara.
Posađene su autohtone, domaće vrste drveća, koje će osim zaštitne funkcije od jakih udara vetra, imati i ekološku funkciju, budući da su u pitanju i neke od medonosnih vrsta, ali i veliki značaj za poboljšanje biodiverziteta, budući da su ovakvi vetrozaštitni pojasevi i stanište životinjama koje ne migriraju, a kojima je dosadašnje devastiranje šuma oduzelo dom.
Prilikom izbora sadnica, navode nadležni, vodilo se računa ne samo o autohtonosti i estetskim i ekološkim karakteristikama stabala, već i o tipu staništa, vrstama drveća čije su morfološke karakteristike pogodne za stvaranje vetrozaštitnog pojasa, kao i o specifičnostima klimatskih i stanišnih uslova u ovom području.
“Paralelno sa ovim radovima posadili smo i stotinu sadnica na desnoj strani puta ka Enološkoj stanici želeći da vratimo drvored koji je nekada krasio ovaj deo grada. Iduće godine planiramo da sadnice posadimo i na levoj strani puta kao i prema izletištu Badnjevo”, istakao je Vladimir Veličković.
