Naslovna Krajinske vinjete Negotinka na polumaratonu: Trčiš glavom, mislima i srcem

Negotinka na polumaratonu: Trčiš glavom, mislima i srcem

3779
0

Među 4.000 trkača na maratonskoj stazi u Beogradu našla se u novembru prvi put i naša Negotinka, Lenka Radovanović, učenica Negotinske gimnazije, koja je svoj prvi polumaraton i stazu dugu 21 kilometar istrčala za 2 sata i 23 minuta.

Foto: getpica.com/Lenka Radovanović, privatna arhiva

Trčati maraton ili polumaraton veliki je izazov za sve sportiste, ali i ljude koji se trčanjem bave rekreativno. Upravo za njih i nije važno da li su na cilj stigli peti ili 105. već je uspeh preći crvenu liniju jer to predstavlja fizički ali i mentalni uspeh.

Za mladu Lenku Radovanović, učenicu drugog razreda Negotinske gimnazije koja svoje znanje „brusi“ na prirodno-matematičkom smeru sport je izbor, izazov, izduvni ventil, izvor mentalne snage.

Svoj prvi polumaraton je istrčala ove godine u novembru na velikom Beogradskom maratonu, boreći se sa kilometrima, fizički i mentalno.

„Meni se to najviše i dopalo, kada osećam pritisak od neke druge osobe mislim da ne mogu da dam svoj maksimum, a ovde se takmičim sama sa sobom i pobeđujem neke svoje rezultate pa mi je bilo nekako lakše i rasterećenije. Ja sam trčala sa mojim prijateljem Aleksandrom Zaharijevim koji već ima iskustva jer je trčao maratone i polumaratone. Bilo je jako lepo iskustvo, nisam očekivala da ću kilometre ovako savladati, mislila sam da će biti mnogo teže, ali bilo je zapravo mnogo lepo i nisam osećala neke teškoće. Bilo je trkača iz drugih zemalja, Kenije, Maroka koji samo prolete pored vas.“

Foto: getpica.com/Lenka Radovanović, privatna arhiva

Trčanje je jedna od najzdravijih fizičkih aktivnosti koja umanjuje stres, aktivira gotovo sve mišiće na telu, donosi mentalni mir. Polumaratonsko trčanje je za Lenku bio pravi izazov jer staza duga 21 kilometar sa sobom nosi izazove koje treba prebroditi.

„Prvo imate mnogo vremena da istrčite polumaraton. Tri sata je zaista dosta i možete da pravite pauze. Sve je u glavi. Kada sam se spremala mnogo mi je više vremena trebalo za manje kilometraže da istrčim. Na početku je uglavnom blago, neka sredina je kada telo samo gura trku a na kraju srce i želja te teraju na cilj. Najteže mi je bilo pred kraj na uzbrdicama jer sam tada već osećala bol u mišićima. Publika je velika podrška, oni vam dodaju vodu, hranu ali i sami trkači jer nije cilj svih učesnika da samo istrče maraton i da vas izguraju sa staze, već oni bodre jedni druge, pružaju podršku.“

Foto: Lenka Radovanović, privatna arhiva

Ideja za maratonom rodila se početkom godine i plan je bio, priseća se Lenka, da istrči trku od 10 kilometara. Najava Beogradskog maratona  u novembru postala je njen cilj. Početkom avgusta nakon prijave krenula je sa treninzima. Pripreme za Beogradski maraton trajale su nekoliko meseci. Lenka se za ovaj prvi izazov trčanja na duge staze pripremala u okolini Negotina.

„Na sajtu maratona postoji plan i pripreme traju oko 16 nedelja. Treninzi su četiri puta nedeljno po intervalima u kilometraži koja se srazmerno povećava. Ja sam u početku pratila ceo plan  ali sam onda odustala jer se bavim i drugim sportovima. Intezivne pripreme su bile od oktobra i trčala sam stazu najpre od osam i 11 kilometara a onda dve nedelje pred trku 17 kilometara. Manje kilometraže sam trčala oko Negotina i bilo je naporno jer treba nakupiti kilometre a sigurne staze ne postoje. Svuda ima saobraćaja, brzo se vozi i nisam se osećeala bezbedno. Želela sam da imam stazu koja izgleda kao prava da bih se što bolje pripremila za trku. Poslednjih 17 kilometara sam trčala u Knjaževcu.“

Foto: getpica.com/Lenka Radovanović, privatna arhiva

Lenka Radovanović se sportom bavi još iz osnovne škole. Kik boks je bio njen prvi izabrani sport i bokserske rukavice je ponela još kao osmogodišnjakinja. Na odbojkaški teren je zakoračila kada je bila učenica petog razreda.

„Kik boks je meni odbrambena aktivnost jer nikada tu veštinu ne bih koristila drugačije. Da, svi mi kažu da to uopšte nije ženstven sport, ali meni je to izduvni ventil i prijatno se osećam dok treniram jer je taj napor intezivan i treninzi su kraći. Momci uglavnom na taj moj izbor gledaju kao moj sportskih izbor, ali ima i onih koji misle da je kik boks isključivo muški sport.“

Foto: getpica.com/Lenka Radovanović, privatna arhiva

Sportom je važno baviti se od najranijeg detinjstva jer sem fizičke on jača i mentalnu snagu, zahteva disciplinu, odricanje, zdrav način života, redovan trening. Zanimalo nas koliko je današnja generacija spremna da ispuni sve ove zahteve kako bi, kao pojedinci,  stigli do dobrih rezultata, ako se sportom bave sa željom da to bude njihov životni poziv.

„Ima dosta mladih koji su požrtvovani i daju sebe, jedan od njih je Ilija Milovanović koji trenira kik boks, ali čini mi se da se većina sportom bavi samo da bio o tome pričali i da bi dobro izgledali a ne da postignu neke veće ciljeve. Ja imam dobru podršku svojih drugarica za sve ovo čime se bavim, ali se i ja trudim da na njih utičem da se bave trčanjem ili da promene način ishrane.“

Planovi su veliki jer su pred Lenkom Radovanović godine koje tek treba da „pregazi“ svojim znanjem, radom, vežbom i discilinom.

U planu je da se oproba još jednom na aprilskom polumaratonu, a možda i maratonu u Beogradu. Podrška koju je dobila od svojih gimnazijskih drugova na prirodno -matematičkom smeru i profesora, je njoj, veli, dragocena i vetar je u leđa da se sa novim izazovima lakše bori. Životni kilometri su pred njom. Srećno!


Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.