U Negotinu će do 8. maja biti otvorena izložba “Tradicija vašara u Srbiji” čiji su autori članovi Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije, etnolozi, među njima i Emila Petrović, muzejski savetnik etnolog.
Hlade se klakeri u koritima, igra mečka, okreću jagnjići i prasići na ražnju, deca se tiskaju oko ringišpila – sve je to slika vašara kroz vekove i sve to i mnogo više se može videti na izložbi „Tradicija vašara u Srbiji” Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije koju su priredili etnolozi iz preko 35 muzeja i ustanova, među kojima i Muzej Krajine.
“Pojam o vašaru je etnologe počeo da interesuje tridesetih godina 20. veka, a šezdesetih godina je moj profesor Nikola Pavković sa svojom terenskom ekipom etnologa koji su imali iskustva na terenu započeo sistematski rad na istraživanju vašara. Ovaj pojam je zanimao i druge kolege, tako da smo konačno napravili izložbu koja je putovala po Srbiji i došla u Negotin, a odnosi se na sve gradove i mesta koja su imala vašare, panađure, sabore u zavisnosti od mesta, prostora i od lokalizama kako se tamo zovu”, kaže Emila Petrović, etnolog kustos savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.
Saborovanje u Srbiji, ali i u Negotinu ima dugu tradiciju. Nekada su sedište društvenog života predstavljali opštenarodni skupovi u crkvama o velikim praznicima, koji su kasnije prerasli u panađure, pazarišta i vašare i postali centar zabave i trgovine.
Prvi put su u Srbiji vašari su zakonski regulisani 1839. Uredbom o držanju panađura Načelstva knjažeskog dostoinstva, a 1865. ustanovljeni su i marveni panađuri.
“Pojam sabora i okupljanja ljudi ima tu osnovu, kako bi se narodski reklo, da se ljudi vide i da vidimo ljude. Naravno tu je trgovinska karakteristika veoma bitna, razmena dobara, upoznavanja ljudi, jer mladi su se tu sretali. Pošto tu nije bilo radnji kao sada, mogli ste od kujundžije da kupite veoma zanimljiv nakit za svoju devojku ili licidersko srce ili neki zanimljiv predmet koji se poneo sa vašara”, dodaje Emila Petrović.
Na izložbi “Tradicija vašara u Srbiji” prikazani su svi aspekti vašara, od istorijskih činjenica i zakonodavstva, preko zabavnih segmenata u kojima posetioci mogu da vide čuveni zid smrti, ringišpil, šatre i pevačice, ali i tradicionalne zanate, pa kafane, trgovine i magaze, prodavce i zabavljače koji su živeli od vašara do vašara i sa vašarom.
“Ljudi su živeli na vašaru i živeli za vašar jer su tu provodili nekoliko dana, spavali u svojim prikolicama, prvobitno pokrivene arnjevima, kasnije su to bile traktorske prikolice i znam nekoliko priča, sada već zrelih ljudi koji su mi govorili da se uopšte ne brinu da li će ići u školu jer je to opravdano da budu na vašaru sa babama i dedama. Naša uloga je da beležimo značaj vašara i da vidimo u kom obliku i šta se promenilo i kako je vašar opstao i da li je opstao danas. Putujući po Srbiji i radeći ovaj projekat, mi smo se bavili jednim ozbiljnim istraživačkim radom i rezultat je izložba tako da potvrđuje upravo tu činjenicu”, dodaje Emila Petrović.
Uz onaj čuveni šabački i negotinski se izdvajao po broju posetilaca, pečalbarima i gastarbajterima koji su dolazili da se u vreme vašara provesele i druže sa familijom, ali i vide jedni druge i upoznaju nove prijatelje.
“Ova izložba je rezultat našeg strukovnog udruženja etnologa koji rade u muzejskim institucijama na teritoriji čitave Srbije. Kada smo smišljali temu koja može sve da nas poveže setismo se da su to upravo vašari čije postojanje beležimo na prostorima čitave Srbije, da ih pratimo od srednjovekovnog doba i što je najvažnije i dan – danas. Vašari su se pokazali kao jedan društveni, kulturni, socijalni fenomen kroz koji etnolozi mogu da saznaju mnogo toga i o našoj materijalnoj i našoj nematerijalnoj kulturnoj baštini”, kaže Ivana Jovanović Gudurić, predsednik Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije.
Izložba “Tradicija vašara u Srbiji” otvorena je u Negotinu do 8. maja, a posetioci je mogu videti u galeriji Muzeja Hajduk Veljka, u Todorčetovom konaku.
Kroz nju mogu da otkriju specifičnosti ekonomskog aspekta vašara, tradicionalnih oblika robne razmene, zanatstva i domaće radinosti, ali i da saznaju kako su vašari od nekadašnjih manifestacija u crkvenim portama postali deo zabavnog života i mesta susretanja sa bogatom gastronomskom ponudom i popularnom muzikom.
“Kroz ovu izložbu smo hteli da pokažemo upravo višefukcionalnost vašara gde su oni bili mesta i socijalnog okupljanja i razmene informacija, a neko je rekao da su vašari ono što su danas društvene mreže, kroz njih mnogo saznajemo i o tradicionalnim zanatima, koji nažalost danas izumiru, ali ih na vašarima još uvek pratimo. Mislim da smo jako mnogo stvari uspeli da istražimo, a i da pokažemo publici”, dodaje predsednica Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije i navodi da je njihovo strukovno udruženje objedinilo ovom izložbom svoja istraživanja prikazujući ih javnosti kroz zajednički rad u oblasti prezentacije kulturnog nasleđa muzeja širom zemlje.
