Na konkursu „Filić filmić“, film „Drug“ autora Trifuna Đorđevića i drugova Osnovne škole „Branko Radičević“ osvojio je treće mesto.
Mala filmska ekipa učenika petog razreda Osnovne škole „Branko Radičević“ sa svojim mentorom Bojanom Đorđević, nastavnicom srpkog jezika, dočekala nas je nasmejana ne krijući zadovoljstvo osvojenom nagradom na konkursu za najbolji dokumentarno – igrani film centralne Srbije, Vojvodine i Kosova koji organizuje Centar za kulturu „Masuka“ iz Velike Plane.
Memorijalni konkurs je po treći put okupio mlade filmske stvaraoce u znak sećanja na Stefana Filića iz Starog Sela kod Velike Plane koga su na smrt, ispred kluba, pretukli mladići iz tog kraja.
Autor filma „Drug“, Trifun Đorđević, sa ozbiljnošću kaže da je napravio „upečatljiv film o životu“ o realnoj situaciji koja se dešava u skoro svakoj školi i da je presrećan osvojenom trećom nagradom.
„Bilo je veliko iznenađenje. Nisam ništa očekivao. Hteo sam samo da snimim film sa drugaima i da bude zabeleženo da smo to uradili, da smo pokušali da napravimo nešto dobro. Hteo sam da napravim film da pokažem da uvek treba da se otvorimo prema novim prijateljima i da ih prihvatimo kakvi god da su, a ne da ih omalovažimo. Ja sam imao ličnu priču, kao dečak iz filma, kada sam došao iz jabukovačke škole u ovu školu. Nisam imao puno prijatelja koji su hteli da me prihvate i hteo sam to da pokažem, da me drugovi nisu odmah prihvatili, ali sada u petom razredu je sve kako treba i imam puno prijatelja“, kaže Trifun Đorđević, učenik petog razreda Osnovne škole „Branko Radičević“.
Poruka koju je ovaj jedanaestogodišnji dečak hteo da pošalje, pre svega svojim vršnjacima, je jasna da prihvatimo ljude onakve kakvi jesu i da ne očekujemo da se prilagode našim očekivanjima. Ovom pričom Trifun je vršnjacima želeo da pokaže kako se osećaju deca koja trpe nasilje i diskriminaciju. Film je, kako kaže autor, autobigrafski i ispričan je iz ličnog osećanja i doživljaja. Glavnu ulogu tumači Nikola Milošević.
„Ovo jeste filmski lik, ali u svakoj školi postoje deca koja su po strani i koja trpe neku vrstu nasilja. To nisu samo odlični učenici koji dobiju nadimak „štreber“, najčešće su to deca koja se po nečemu razlikuju od ostale dece. Uvek bih prišao da pomognem takvom detetu i budem mu podrška. Bilo mi je teško da odglumim ovu ulogu a naročito poslednju scenu. Mislim da u životu treba tako da se ponašamo i lepim gestom poklonimo pažnju ili se izvinimo. U našem dečijem svetu to nije tako jer bi nas odmah drugovi nazvali čudacima“, kaže Nikola.
Iako se pojavljuje u samo jednoj sceni, poslednjoj, upravo ona nosi jaku poruku celog filmića „Drug“. Teodora Jovanović je odlično odglumila iznenađenje kada joj ružu poklanja glavni glumac Nikola.
„Bila sam nervozna kada sam se spremala za ovu ulogu jer je scena neobična. U realnom životu nikada mi se nije dogodilo da mi drug pokloni cveće, a volela bih. Poklonjen cvet nije samo od simpatije, on je znak prijateljstva, kajanja, zahvalnosti. Ovakva priča o nasilnom ponašanju može da se dogodi u školama ali među starijom decom, ne među petacima“, kaže Teodora Jovanović.
Mala filmska ekipa složila se da je upravo sad pravi trenutak da se sa njihovim vršnjacima govori na ovu temu i ukaže na probleme i posledice koje mogu da proizađu a kojih oni često nisu svesni. U filmiću „Drug“ negativce tumače Lazar Stefanović i Lazar Jovanović.
„Ja sam u ovoj priči bio samo glumac i bilo mi je jako teško da glumim negativca. Morao sam da naučim kako da šutnem druga a da ga ustvari ne povredim. Ovaj film me je stavio u ulogu da vidim kako je to kada si negativac i nisam se osećao dobro. Razmišljao sam i o tome šta to tera decu da budu takvi, nasilni. Možda je to ljubomora. Nismo svi najbolji u svemu.Mislim da treba da nađemo ono po čemu smo dobri. Na kraju ovog filma ja se kajem za svoje postupke i glavni glumac mi oprašta za moje postupke“, kaže Lazar Stefanović.
„U jednoj sceni sam glumio negativca i bilo mi je jako teško. Imao sam tremu jer prvi put glumim. Poruka je jasna. Reči mogu da povrede. Ja u toj prvoj sceni izgovaram reč „štreber“. Meni se ovakva situacija nikada nije desila u školi, ali mislim da ima takve dece“, poručuje Lazar Jovanović.
Ozbiljan i odgovorna zadatak imao je Petar Stepić koji je u filmskoj ekipi bio zadužen za snimanje, režiju, montažu i sve ostale prateće poslove vezane za nastajanje malog filmskog dela. Kratkim filmovima se bavi već tri godine i ovaj je došao kao kruna upornog učenja režije, snimanja i montaže.
„Bilo mi je zadovoljstvo da radim sve ove poslove. Danas postoje programi koji nam pomažu da snimamo, montiramo filmove. Ipak, mora sve pomalo da se zna, nije to baš tako jednostavno. Ja se ovim poslom bavim već tri godine i sam sam naučio. Nije bilo lako, glumci ponekad nisu bili poslušni“, sa osmehom nam kaže Petar koji se ozbiljno latio posla nastajanja filma.
„Neke smo jedva ubedili da poklone cvet, neke da taj cvet prime. Morali smo da ponavljamo kadrove i taj kadar smo najviše i ponovili. Snimanje je trajalo tri dana jer ja nisam bio zadovoljan materijalom pa smo radili kadrove ponovo. Imali smo problema i sa tonom jer nam je u jednoj sceni „ušao“ lavež psa. Teško je da proceniš koji je kadar dobar jer ja nameštam glumce i celu scenu“, sa ozbiljnošću kao pravi filmski režiser za NG portal priča Petar Stepić, učenik petog razreda koji sa svojim vršnjacima već razmišlja o nastavku filma „Drug“, iako sebe ne vidi u svetu filma.
Promocija ovog nagrađenog malog filmskog ostvarenja biće u petak 13. oktobra na samom kraju nastavnog dana u školskoj biblioteci.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
