Sa scene negotinskog Doma kultute „Stevan Mokranjac“ muziku, ljubav i radost sa publikom su podelili članovi Merry Gospel hora.
Muzička scena rodnog Mokranjčevog grada više od pet decenija spaja glasove horista koji publici donose najlepše kompozicije od istoka do zapada. Pamtimo gostovanje horova iz Rusije, evropskih gostiju pa i Amerike i time smo, često nesvesni privilegije da možemo da uživamo i upoznajemo različite kulture i muzičke žanrove negujući i čuvajući horsko pevanje, naprosto blagosloveni.
Merry Gospel je upravo hor zahvaljujući kome smo sinoć bili u prilici da putujemo svetom najlepšim prevoznim sredstvom – muzikom.
„Ova muzika je ozbiljno rasprostranjena, sastavni je deo života i aktuelna je. Pored toga što je duhovna muzika, nije vezana za određenu crkvu, vezana je za hrišćanstvo, čuje se svuda. Samo nas je muzika spojila. Čak i horovi često uzimaju ove numere, ali za kraj da to bude kruna nastupa. Zvanično smo registrovani kao prvi srpski gospel hor 2001. godine zato se i zovemo prvi gradski gospel hor, koji je amaterski“, sa puno emocija nakon nastupa započinjemo razgovor sa dirigenticom Marijom Kuburić Borović, koja veli da je ovakvi nastupi emotivno sprže.
Merry Gospel hor čini oko 60 aktivnih članova a originalna postavka bila je internacionlna u u njoj su pevali ljubitelji gospela iz čitavog sveta. Sa scene negotinskog Doma kulture horisti su izveli repetoar koji čine dela crnačke duhovne muzike i popularne muzike.
Publika koja je ispunila salu, nagradila je nastup aplauzima ali i zajedničkim pevanjem, oduševljeno pozdravila soliste među kojima i našu Negotinku Dragu Mrvoš Mot, kantautorka, koja je ovog leta izdala i album prvenac “Keep On Walking”.
„Nemam tu vrstu bremena na svojim leđima i odgovornosti da baš sa ove Mokranjčeve scene nastupam, kao prosvetni radnik, koji radi u muzičkoj školi. Ovde je akcenat dat na slobodi emotivnog izraza. Kroz muziku, ne da se kroz kruti izraz samo jasne intonacije predstavi neko delo, nego je poenta i suština i baza ovoga, emocija. Jeste bio zadatak, ali ljudima koji su sa mnom od početka Zoran (Jovanović) koji je tu već 20 godina, Draga (Mrvoš Mot) i njena pokojna mama, to mi je odgovornost bila. Publika je divno odgovorila na baš tu emociju koju smo mi dali“, kaže za NG Portal dirigentica, inače diplomirani orguljaš, koja svojom neposrednošću vodi svoje horiste i publiku kroz numere.
Među najstarijim članovima od samog osnivanja hora i jedan od šest Negotinaca, članova ovog ansambla, Zoran Jovanović nije mogao na samom kraju koncerta da sakrije svoje emocije i zadovoljstvo ispunjenja sna, da baš sa scene, na kojoj gostuju veliki horovi, nastupi hor u kome peva dve decenije.
„Pustio sam suzu zato što su me savladale emocije. Sakupilo se sve, i reakcija publike i kolega. Od samog početka mog pevanja u horu znao sam da bi negotinska publika volela da nas čuje, zato sam srećan večeras. Verovatno je naš nastup na Kolarcu bio ljudima inspiracija da nas dovedu u Negotin i neki nama dragi prijatelji koji su nas podržali. Nikada nismo sigurni pred kakvom publikom pevamo i kako će reagovati, ali mnogo toga zavisi od nas i naše harizmatične dirigentice koja ume da pokrene publiku. Ako sam na skali od jedan do 10 očekivao da će biti osam, dobio sam 15. Ispunjen je jedan san. Ja imam i svog naslednika u svom horu, to je moj sin Jovan koji peva već nekoliko godina“, ne skrivajući emocije govori naš Negotinac Zoran Jovanović, najstariji član hora Merry Gospel.
Neočekivani susret nakon koncerta bio je sinoć sa Rankom Despićem, sinom Dejana Despića, kompozitora, muzičkog pisca, pedagoga, umetnika koji je godinama već deo “Mokranjčevih dana” koji je svojim delovanjem ostavio pečat na festival koji traje više od pola veka.
„Mnogo mi je drago što smo večeras nastupali ovde kod vas. Za mene je to bilo neobično iskustva. Ja za sve ove godine, koje je moj otac dolazio ovde i bio u odboru „Mokranjčevih dana“, a znam to iz njegove priče da je jako voleo i nizašta na svetu ne bi propustio, nisam nikada došao sa njim makar kao gost. Mi smo uživali na sceni neizmerno jer to što ima u ovom horu toga nema nigde“, veli Ranko Despić, horista.
Pečat svojim neposrednim nastupom dao je sinoć, Srđan Marković, kompozitor i muzički pedagog odrastao u džez porodici.
„Ja imam ogromnu odgovornost kada stanem na ovakve daske koje su upile takva zvučna imena, božanske talente i persone koje su bile scenografija za neke uzvišene energije koje su se na tom podijumu dešavale, ali ne mistifikujem svoj posao. Mi smo u službi nekog višeg cilja. Jedino što je važno i što te negde definiše kao umetnika ili ne umetnika je količina ljubavi koju nosiš u sebi pa se i osećam blagosloveno što sam sarađivao sa ovim horom. Kada čovek duboko uđe u sebe i taj trenutak kada uđe u duhovnom i emocionlanom smislu uvek pređe rampu i publika je večeras odreagovala tačno na moje suptilne vapaje. Vidi se da je publika školovana i odnegovana i ume da za ćuti, utiša telefone i odsluša i to je bio jedan divan trenutak. Ja sam bio kao dete na festivalu “Mokranjčevi dani”, ali sam bio dete i sve je bilo veliko za mene. Sećam se mnogo ljudi i jedne svetkovine muzičke koja je tipična za ovaj kraj. Radovao bih se nastupu na festivalu sada nekom svojom autorskom muzikom“, rekao je za NG Portal Srđan Marković, gost na koncertu Merry Gospel hora.
Muzika je obojila subotnje veče, publika ispratila horiste koji su ih iznenadili svojim nastupom a izvođači još dugo sa scene uživali u radosti razmene dobre energije.
