Pred vratima nekadašnjeg kabineta profesora matematike, Dragana Petrišorovića, negotinski gimnazijalci oslikali su mural u znak sećanja na njegove profesorke dane i dobre priče o čoveku koji im je, vele, bio višestruki učitelj, matematike i života.
Čovek živi onoliko koliko žive njegova dela, pamti se i o njemu govori ako je ta dobra dela činio za ljude ne očekujući nagradu.
Dragan Petrišorović, profesor matematike Negotinske gimnazije svojom neposrednošću, ljubavlju za svoje učenike, dobrim odnosom koji je gradio sa svojim kolegama, živi i nakon tog 11. novembra 2020. godine kada je sve njih dočekala vest da ih je zauvek napustio.
Ispred njegovog kabineta matematike, u kome je držao svojim gimnazijalcima lekcije, one iz udžbenika, ali i one važnije kako biti dobar prijatelj i kada je sve dobro i kada je nevolja, danas je otkriven mural kao podsećanje na matematičara Dragana ili Petrišora, kako su ga zvale i kolege i učenici.
“Moja ideja je bila projektni zadatak, oslikavanje murala a njihova je da on bude posvećen profesoru Draganu Petrišoroviću. Ishod ove ideje je posvećenost, rad i trud odeljenja drugo tri. Predavajući lekciju o amaterskoj kulturi na času predmeta Jezik medija i kulture, meni je u trenutku pala ideja, pošto je nastava projektna, da oslikaju mural u školi. Učenici su želeli da to bude mural posvećen profesoru Draganu Petrišoroviću. Ideja je naišla na oduševljenje celog kolektiva, a ono što je mene posebno ganulo je to što znam da kolega Dragan nije predavao ovoj generaciji učenika, jer njega već nije bilo kada su oni upisali Negotinku gimnaziju, što je za mene bio dodatni plus. U izradi murala svojim savetima i sugestijama pomogla nam je Dragana Katić, profesor likovne kulture“, rekla je Ivana Vujić, profesor sociologije, obraćajući se učenicima i kolegama ističući da ovaj projekat pre svega govori kakvu generaciju učenika ima Negotinska gimnazija.
„Koliko god da živimo u ovim teškim, brzim vremenima, ima dece koja imaju dušu koja razmišljaju o budućnosti. Ono što je meni posebno drago jeste da će kroz ovaj mural sećanje na kolegu Dragana ostati trajno“.
Radnu karijeru Dragan Petrišorović započeo je u Poljoprivrednoj školi „Rajko Bosnić“ još 1995. godine, radio je kao nastavnik matematike i u Osnovnoj školi „Branko Radičević“ a poslednje dane u učionici proveo je u Negotinskoj gimnaziji.
„Svi mi koji smo ga poznavali znamo da sve ono što je on posedovao, sve vrline i sve osobine mogu da stanu u dve reči, Veliki čovek. Dragan je bio retko vredan čovek, bio je odličan kolega, veliki prijatelj, nesebičan, spreman svima da pomogne čak i na svoju štetu. Nikada nije izgovarao „neću“ ili „ne mogu“, rekla bih veliko dete zarobljeno u telu odraslog čoveka“, rekla je danas Dragana Nisić, direktor Negotinske gimnazije.
U sivo novembaрsko jutro, vreme kada su se upoznali, učenike i kolege poveo je Zoran Popović, profesor engleskog jezika sećajući se prvog susreta, razgovora i rađanja pravog iskrenog prijateljstva.
„Ja u životu do sada nisam imao taj osećaj da kada nekoga upoznate odmah krenete u priču koje su zanimale mene, on je naprosto osetio šta volim. Govorio mi je kako da pristupim deci, kako da izmenim nastavu. Ja sam iz njegove nastave, koja je sasvim suprotna mojoj, uspeo da njegovu preciznost uklopim u časove englеskog jezika. Ona latinska izreka da je ime znak, on je zaista bio jedna draga osoba, Dragan“, rekao je Zoran Popović.
Sećanje na srednjoškolske dane podelio je sa gimnazijalcima Draganov školski drug, Dragomir Paunović, profesor fizike, sada zaposlen na radiologiji Službe onkologije kladovskog Zdravstvenog centra.
„Imao sam sreću da Dragana upoznam baš ovde u nekoj od učionica drugog razreda Usmerenog obrazovanja i onda smo bili nerazdvojni u nastavku školovanja. Ja sam bio jako vezan za njega i doživljavao sam ga kao brata. Ovaj vaš gest je poštovanje ne samo Dragana već i nastavničke profesije. Nastavnici su u Srbiji desetinama godina ne poštovani na adekvatan način a ovaj pozive je jedan od najlepših na svetu. Sećam se devedesetih godina, jedan učenik me je pitao: “Profesore, zašto Vi gubite ovde vreme sa nama?“ Ja sam bio zbunjen. Ali, danas znam da Dragan ni sekundu svog vremena, kao ni vaši profesori nisu izgubili vreme sa vama“, sa setom je govorio Dragomir Paunović.
Među prijateljima sa kojima je delio dane, teme o životu, nauci, matematici je i Emila Petrović, etnolog –antropolog, viši kustos Muzeja Krajine.
„Dragan je bio jedan praktičan čovek koji je lako rešavao neku dilemu. Učio je decu empatiji. Pomagao im je i bio je jako humana osoba. Uvek je nalazio način da sa finim humorom iskaže svoje misli“, rekla je Emila Petrović podsećajući koliko je veliko i značajno biti dobar prosvetni radnik.
Prošle su dve i po godine od smrti Dragana Petrišorovića, profesora matematike u Negotinskoj gimnaziji. Vreme nije izbrisalo sećanje na dragog učitelja koji je lekcije iz matematike svojim đacima donosio i u vreme epidemije korona virusom. Sa suzama i puno ljubavi govorila je, uz zahvalnost, danas Olivera Petrišorović.
„Bila sam jako dirnuta kada su mi javili šta su to učenici osmislili. Prošle su dve i po godine od njegove smrti i prosto sam bila iznenađena da i dalje postoji sećanje na njega. Neizmerno sam zahvalna Negotinskoj gimanziji, svakom pojedincu. Kod svih se pojavila ta empatija da se sačuva uspomena na profesora Dragana. Ja sam jako ponosna što sam danas ovo doživela. Sigurna sam, ukoliko nas on danas posmatra, da je i on jako ponosan i da zaista nijedan sekund proveden sa učenicima, u bilo kojoj školi u kojoj je radio nije potrošen uzalud. Ja sam provela više od tri i po decenije sa Draganom, tako da me nisu iznenadile reči njegovih kolega. Samo sam jako zahvalna da su oni to danas iskazali i da i dalje misle na njega. Hvala im na podsećanju našeg zajedničkog druženja. Danas je teško pričati o ovoj temi ali je prelepo za sećanje, trenutak da se odužimo nekome ko nam je pružio svoj maksimum“, rekla je Olivera Petrišorović, supruga pokojnog profesora matematike Dragana Petrišorovića.
