Naslovna Društvo Mreža škola – realnost koja čeka obrazovni sistem Srbije

Mreža škola – realnost koja čeka obrazovni sistem Srbije

1789
0

U Srbiji se od jeseni  gasi  38 srednjih škola, koje će biti „uparene“ i formirano 19 novih.

pixabay.com

Priča o mreži škola nije novina i o umrežavanju se govori  već dvadesetak godina unazad, kada je nagli trend opadanja broja đaka i počeo.

Cilj umrežavanja je optimizacija mreže škola, stvaranje boljih uslova za kvalitetniji rad, kao i ušteda.

Polazni dokument za ovaj veliki posao u reorganizaciji nastave izradila je Svetska banka, koja prati smanjenje broja učenika svakog septembra, a koje ne prati smanjenje broja zaposlenih i troškova u školama.

Iz Ministarstva prosvete poručuju da učenici nemaju razloga za brigu jer će odeljenja, objavljena u Konkursu za upis, ostati, ali će broj đaka presuditi da li će pojedine škole biti  spojene u jedno pravno lice.

Nastavnici, ističu nadležni, neće ostati bez svog fonda časova, već bi se njihova norma ukrupnila uz što manje tehnoloških viškova.

Ovakvim umrežavanje  uštedelo bi se  na nepotrebnoj adiminstraciji, kao i  održavanju velikih školskih zgrada.

Osnivač srednjih škola je Republika Srbija, pa predlog mreže škola i donosi Ministarstvo prosvete. Konačnu reč daće Vlada Srbije, a zatim sledi usvajanje akta o mreži javnih srednjih škola.

Smanjenje broja srednjih škola počelo je najpre u glavnom gradu, a od septembra će biti prošireno i na Srbiju.

Osnovne škole, koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, dobile su   zadatak da kroz elaborate obrazlože važnost svog opstanka i rada. Na osnovu njihovih izveštaja lokalne samouprave su dužne da  daju svoje predloge za racionalizaciju i optimizaciju školske mreže.

Rok je bio 15.maj, a s obzirom da je mali broj lokalnih samouprava u Srbiji odgovorilo na ovaj zahtev, rok za dostavu predloga produžen je do marta naredne godine.

Iz Ministarstva prosvete stižu rokovi koji se očigledno teško ispunjavaju na terenu, ali i informacije kojih se najviše pribojavaju zaposleni u obrazovnim ustanovama.

Jedna od tih je i da matične osnovne škole moraju da imaju najmanje 400 učenika kako bi opstale.

Da li je i u kolikoj meri zabrana zapošljavanja u školama dala rezultate, pokazaće se kroz umerežavanje škola. Mnoge prosvetne radnike će na letnji raspust ispratiti spiskovi tehnoloških viškova i bodovanja.