Martovski sneg će sasvim sigurno uzeti danak ovogodišnjem rodu ranih voćki, ali u kojoj meri znaće se tek kada prođe najnoviji hladni talas. Najugroženije su voćne vrste koje rano započinju vegetaciju, kajsije i breskve.
Iako su voćari pomislili da ovo proleće neće ličiti na prošlogodišnje, jer je toplije vreme isprovociralo neke voćke da krenu sa sokovima, novi sneg ih je u tome demantovao. Stručnjaci navode da je kod nekih voćaka smanjena osetljivost na niske temperature, ali da su najugroženije one rane, pre svih kajsija i breskva.
“Cvetanje nije krenulo, a tada mrazevi od minus dva mogu da nanesu značajne štete. U ovoj fazi mogu biti izmrzavanja kod ranih sorti kajsija, breskvi, šljive, ali tek na temperaturama od minus desetak stepeni, što mislim da za sada nije bio slučaj u Borskom okrugu”, kaže Dejan Stefanović, dipl.ing. voćarstva i vinogradarstva, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj savetodavnoj službi Negotin (PSSS).
Opasnost je, međutim, veća u narednom periodu kada se očekuje otopljenje, jer će cvetanje tada brzo krenuti, pa svako spuštanje temperature ispod nule može biti „pogubno“ po ovogodišnji rod. Prema prvim procenama za sada se oštećenja, do 20 odsto, mogu očekivati na kajsijama i breskvama.
“Vegetacija dosta kasni ove godine u odnosu na prošlu godinu. Prema našim podacima, a pratimo situaciju dugi niz godina, 2017. kajsija, koja prva kreće, počela je cvetanje između 18. i 20. marta, dok je 2016. cvetanje kajsije krenulo oko 1. marta. Sve to govori ono što je aktuelno već duži niz godina u javnosti, da su klimatske promene uslovile promenu i u voćarskoj proizvodnji, odnosno da se voćari moraju prilagođavati uslovima nestabilnog početka proleća, gde jedne godine imamo veoma toplo vreme i rani početak vegetacije, a već sledeće produženu zimu i kasno kretanje vegetacije, veoma toplog leta i često produžetka jeseni i kasnijeg početka zimskih temperatura, samim tim i završetka vegetacije”, dodaje Stefanović.
Za bolji i kvalitetan rod voćari se moraju boriti adekvatnom agrotehnikom i optimalnom ishranom i zaštitom voćaka, kako bi voćke bile u „dobroj kondiciji“, i tako pripremljene ušle u fazu mirovanja i bolje podnosile mrazeve.
“Sem ovih, posrednih mera, protiv mrazeva u vreme cvetanja postoje i „direktne“ mere borbe, ali one zahtevaju veća finansijska ulaganja u opremu, pa samo par voćara kod nas to ima. Inače za one koji to žele, postoje podsticaji od 50 odsto kod Ministarstva za poljoprivredu na ovu opremu”, zaključuje savetodavac Dejan Stefanović.
