Naslovna Društvo Miodrag Ristić, učitelj među učiteljicama

Miodrag Ristić, učitelj među učiteljicama

2722
2

Učitelj Miodrag Ristić, koji radnu karijeru završava u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Negotinu, svoja preispitivanja intimno radi za sebe, ali je na naš poziv da svoja životna i radna iskustva kao učitelj među učiteljicama podeli sa nama i čitaocima NG Portala prihvatio, kako i sam kaže, „bez razmišljanja“.

Rođen u mnogočlanoj porodici kao sedmo dete, svoj životni put krčio je uz podršku svojih sestara koje su podržavale njegovu odluku da se bavi najlepšim ali i najodgovornijim životnim pozivom – učiteljskim.

Prisećajući se svog detinjstva provedenog u rodnoj Mosni, neminovna su sećanja na učiteljicu Zoricu Jovanović, strogu i pravednu Kuršumlijku. Izgradnjom brane na Dunavu i potapanjem obale, porodica Ristić život nastavlja u Negotinu u kome učitelj Miodrag Ristić sa svojom porodicom i danas živi.

„Upisali su me u treći razred osnovne škole. Tu  u „Veri“. Opet na reč i na osnovu đačke knjižice kao jedinom dokumentu o mom postojanju. Upisan sam u treće dva kod učiteljice Mire Šaponjski. Ničim se nisam posebno izdvajao u toj generaciji, bar ja tako mislim“, priseća se učitelj Ristić, kako ga i danas  nazivaju  generacije njegovih đaka.

Ljubav prema učiteljskom pozivu bila je oduvek velika, a u negotinsku  Pedagošku akademiju upisala ga je sestra. Bila je to druga generacija na akademiji koja je slovila za školu koja obrazuje dobre pedagoške radnike. Kao srednjoškolac novac za obuću i odeću sam je zarađivao radeći nadničarske poslove do samog početka školske godine, a znanja sticao iz polovnih knjiga.

„Zamišljao sam sebe na fakultetu za istoriju, likovnoj akademiji. Sebe nisam nikako video u Negotinu. Ali dok su moji drugovi spremali maturu ja sam okopavao kukuruz u kombinatskom polju. Sećam se da  mi je školska drugarica Mira Simić došla u njivu, tu gde je bila Poljoprivredna robna kuća i Restoran „Bukovo“ i rekla mi je da su je poslali iz škole da mi kaže da dođem na ispit. Maturski sam odbranio kod profesora Ostojića iz istorije, i strani i srpski jezik, ali sam na ispitu iz matematike podbacio. Bio sam previše siguran da je to lako a onda pogrešan znak i upisao petu godinu akademije bez mature. Tada se to moglo. U dubini duše znao sam da ću upisati Pedagošku u Negotinu. Snovi su jedno, stvarnost je drugo.“

Učiteljsko znanje počeo je da kali, kao što je nepisano pravilo u to doba bilo, u seoskoj školi u zaseoku Cigansko groblje pune četiri godine. Daleke 1979. u učionici sa 14 đaka gde su ga dočekali prvaci i trećaci. Prvi radni dan, kaže učitelj Miodrag nikada neće zaboraviti, za njega se pripremao temeljno uz sva ispunjena pedagoška pravila, a dočekao ga je dečiji tajac.

„Pripreme sam pisao ali nisam ih koristio. Bile su beskorisne. I uvek su mi bile balast. I dan danas su mi balast. Čas sam započeo naizgled neobaveznim razgovorom gde ko živi, šta je ko radio i još mnogo tih pitanja. Cela ta nedelja mi je protekla u traženju pulsa odeljenja ali sve se polako sleglo. Decu sam učio najbolje što sam mogao i znao ali nikada nisam razmišljao o tome da li su oni sem školskog gradiva zapamtili još nešto. U oktobru sam  prebačen na Pojana Lungu. Ponovila se ista priča kao i kad sam prvi put ušao u razred. Pet razreda u jednoj učionici, nepodeljena škola. Svaki dan sam putovao autobusom iz Negotina do Jabukovca i dalje do Pojane. Zimi, kad zaveje sneg peške sam išao do škole i nazad. Dođem do škole, deci podelimo užinu, ja im zadam domaći i oni kućama a ja nazad pešice do Jabukovca a često i do doline reke Vratne. Tamo nas je čekao autobus jer je put bio neprohodan.“

Životne okolnosti i previranja koja su bila nezaolilazna kada je i obrazovanje u pitanju odvela su učitelja Miodraga van granica tadašnje Jugoslavije. Radni vek nastavio je u naredne četiri godine u Nemačkoj u Jugoslovenskoj dopunskoj školi „Bratstvo jedinstvo“ u Nirtingenu blizu Štutgarta. Po povratku, sredinom devedesetih, istureno odeljenje jabukovačke škole  Pojana Lunga bilo je pred zatvaranjem.

Put do učionice u našoj najstarijoj školi u kojoj danas obrazuje i vaspitava još jednu generaciju svojih đaka vodio je preko jaseničke škole, koja je područno odeljenje Osnovne škole „Vuk Karadžić“. Bogato četrdesetogodišnje radno iskustvo ispunjeno je anegdotama, lepim i onim manje lepim uspomenama, ali se pamte i prepričavaju najsmešnije.

„Na početku četvrtog razreda prilazi mi učenik i onako samouvereno kaže:„ Druže učitelju, rekao je moj tata da ako budem bio odličan će da me voditi na Madagaskar. A ti vidi šta ćeš.“ Gleda on mene, gledam ja njega, on mene znatiželjno, ja njega ispitivački. Koleginice su me nemo posmatrale. On se prebacuje s noge na nogu sa osmehom na licu od uva do uva. Nije on bio svestan toga šta mi je rekao. E onda je usledio odgovor: „Ako budeš učio, bićeš odličan, a ti vidi šta ćeš.“ On mi je samo odgovorio:„Dobro, videćemo.“ Okrenuo se i otišao. Cele godine smo se smejali tome. On nije bio odličan, nije otišao na Madagaskar, ali ga je otac odveo u Brazil.“

Sa stečenom fakultetskom diplomom uz rad, kao i većina koleginica, učitelj Miodrag u korak sa savremenim obrazovanjem i dalje uči. Ponosan na svoje učenike koji i danas obilaze njegovu učionicu, popričaju o školskim danima, u slučajnim susretima o porodicama koje su već formirali, vaspitanju, problemima sa kojima se susreću, učitelj Miodrag Ristić svodi račune i po svojoj računici, brojeći dane, mesece i godine do penzije.

„Evo sad je već šesta generacija. Radimo u kovid sistemu. Uživam. Mogu u penziju kad god poželim. Radim bez pritiska, moranja. Polako svodim profesionalne račune i radim kao da su preda mnom decenije rada“, kaže Miodrag Ristić, učitelj koji je među učiteljicama, koleginicama, izgradio svoje mesto a ono posebno je u sećanjima njegovih učenika.

2 KOMENTARA

  1. Učitelj Ristić je do prošle godine bio i „naš“ učitelj, a sada, u petom razredu on je standard za sve nastavnike u školi…. ako se nastavnik potrudio oko nastave, šalio se sa decom i tako ih doveo do toga da svi, čak i najpasivniji budu aktivni na času i nauče lekciju, to se jednom kratkom rečenicom opisuje „nastavnik je danas bio kao naš učitelj“….
    Puno pozdrava i veliko hvala od mame Pejić

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.