Međunarodna konferencija “Kazan Kult” u Kladovu ove godine bila je posvećena značaju međuinstitucionalne i međusektorske saradnje u očuvanju i prezentaciji nematerijalnog kulturnog nasleđa, a okupila je poslenike kulture iz Rumunije, Bugarske i Srbije.
Od svog osnivanja 2012. do danas, ova međunarodna konferencija bila je posvećena isključivo nematerijalnom kulturnom nasleđu, njegovom očuvanju, obnavljanju i unapređivanju jer je to, smatraju organizatori, neophodno i za očuvanje identiteta naroda, što takođe, doprinosi i razvoju turizma.
“Kazan kult” je tokom deset edicija otvarao važne teme iz oblasti nematerijalne baštine, ukazujući na značaj dunavskih tvrđava kao prostora susreta istorije i savremenosti, umetnosti i nasleđa.
“Ideja je krenula od Dunava, od ove moćne reke koja nas sve zajedno povezuje i inspiriše i pokreće. To je ideja koja povezuje centar i periferiju, Beograd kao mesto “Dunav festa” i Kladova gde je festival našao jedno od svojih dobrih utočišta”, kaže reditelj Nebojša Bradić, predsednik “DunavFesta”, koje je, zajedno sa Bibliotekom „Centar za kulturu“ u Kladovu i Centrom za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju, jedan od osnivača „Kazan kulta“.
Rezultat decenijskog okupljanja eminentnih stručnjaka iz oblasti kulture u Kladovu povodom manifestacije “Kazan Kult” koja animira i daje na uvid koji su sve potencijali nematerijalnog kulturnog nasleđa podrazumeva institucionalno povezivanje kapaciteta iz različitih ustanova kulture, od republičkih do lokalnih.
I upravo je i cilj ove međunarodne konferencije umrežavanje institucija kulture i rad na prezentaciji i očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa koje skladište i biblioteke i muzeji i arhivi.
“Kada se okupimo svi zajedno na istom zadatku to je benefit, to je rezultat, da Kladovo, Negotin, Bor, Zaječar, Donji Milanovac, Majdanpek zajedno sa susednim ustanovama kulture u Rumuniji i Bugarskoj mogu da budu dovoljno jaki da prestave svoje zajedničke programe i da ih vidi i promoviše u svemu tome i cela Srbija i da mi budemo razlog zašto ovde dolaze stručnjaci iz nacionalnih ustanova kulture iz Beograda i Novog Sada. Znači, granica u zajedničkim akcijama, idejama, stvaralačkim kreacijama ne postoji”, kaže Žaklina Nikolić, direktor Biblioteke “Centar za kulturu” u Kladovu.
I upravo u tome se i ogledaju i benefiti ovakvih konferencija i susretanja jer se jedna oblast sagledava iz više uglova što doprinosi i tumačenju, ali i valorizaciji kulturnog nasleđa ne samo kod nas, već i u regionu.
„Višestruk je značaj „Kazan Kulta“, saradnja sa kolegama iz različitih zemalja, sa različitim iskustvima, a sa druge strane, poseban značaj zbog toga što se dešava u lokalnoj sredini, što se dešava u Kladovu i dešava se 10. put zvanično iako malo duže traje čitava organizacija i cela priča oko „Kazan Kulta“. Ovo je prilika da se stručnjaci iz cele Srbije koji se nematerijalnim kulturnim nasleđem bave na različite načine povežu, razmene mišljenja, prodiskutuju, dobiju neku novu ideju, neku novu informaciju i kasnije to primene u svojim sredinama i u svojim institucijama“, kaže dr Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Ovogodišnji “Kazan Kult” održan je u u ambijentu rekonstruisanog Fetislama, koga je po nalogu Sulejmana Veličanstvenog pre tačno pet vekova, 1524. sagradio Bali – beg, čiju je obnovu finansirala Evropska unija i Nemačka Vlada kroz projekat “EU za kulturno nasleđe i turizam”.
“Međusektorska saradnja na očuvanju i prezentaciji kulturnog nasleđa znači mnogo. Kada je u pitanju bibliotečka delatnost mi od 1960. godine imamo zakonom uređen način funkcionisanja koji uređuje odnose između Narodne biblioteke Srbije koja je centralna matična institucija i zadužena za razvoj mreže biblioteka Srbije, pa sve do današnjeg dana. To je jedna jako duga zakonska tekovina i mi smatramo izuzetno dobro jer to hijerarhijsko povezivanje odozgo na dole vremenom se na drugim nivoima počelo da se razvija što je, kako bih rekla, svojevrsna saradnja koja podrazumeva ne samo nadzor nad sprovođenjem zakonske funkcije nego i vrsta stručne pomoći. To je jedan profesionalno prijateljski odnos između institucija na republičkom nivou i institucija na nivoima gradova koja jako dobro funkcioniše”, kaže dr Dragana Milunović, zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije.
U svom jubilarnom izdanju “Kazan Kult” je otvorio 15 novih tema, zahvaljujući eminentnim stručnjacima iz Srbije, ali i iz Rumunije i Bugarske.
„Biblioteke, ne samo što čuvaju materijalno kulturno nasleđe nego ga i prikupljaju, prezentuju narodu, sarađuju međusobno, objavljuju ga kroz radove, knjige, razne publikacije i na taj način doprinose njegovom očuvanju, što je, takođe, veoma važno“, kaže Desislava Ivanova, direktor Regionalne biblioteke „Mihalaki Georgiev“ u Vidinu.
„Uvek je zanimljiva saradnja koju imamo u okviru „Kazan Kulta“, drugi put učestvujem i iskustva su mi fantastična. Ovakve konferencije daju i ideje i pružaju mi i razne mogućnosti koje mogu da primenim i u našem radu. Ono što je zanimljivo i nama i vama je činjenica da mi u svojim depoima čuvamo celokupnu dokumentaciju vezanu za izgradnju zajedničke hidroelektrane na Đerdapu“, dodaje Maria Kristina Firu, direktorka Okružne biblioteke „Joan Bibićesku“ iz Drobete Turnu Severin.
U radu ovogodišnjeg “Kazan Kulta“ učestvovali su i kulturni poslenici iz istočne Srbije: Dragan Stojmenović, bibliotekar savetnik Narodne biblioteke u Boru, Jovanka Stefanović Stanojević, komunikolog i novinar iz Negotina i Siniša Lekić, kustos Arheološkog muzej Đerdapa u Kladovu.
“Spektar “Kazan Kulta” je namerno osmišljen tako da podrazumeva različite učesnike. Sa jedne straner imamo struku koja je usko povezana sa onim što jeste očuvanje nematerijalne baštine, a sa druge strane imamo jednu teorijsku liniju u kojoj su veoma različiti učesnici i umetnici i u tom nekom spoju između kulture, umetnosti i kulturnog nasleđa nalazi se i profil ove međunarodne konferencije u Kladovu”, dodaje Nebojša Bradić.
U umetničkom delu programa dr Violeta Stojmenović iz Narodne biblioteke Bor, Zoran Hamović, glavni urednik IK “Klio” i Žaklina Nikolić, direktor kladovske biblioteke promovisali su knjigu ruske autorke Julije Ščerbinjine „Vreme biblioskopa”.
Publika je uživala i u monodrami „Nenapisana pisma“ koju po tekstu Milkice Miletić, u režiji i adaptaciji Nataše Radulović, maestralno izvodi Vanja Milačić.
