Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2023/2024. godine.
Biti učenik generacije jedna je od nagrada kojoj se nadaju vredni učenici koji su svoje školovanje posvetili svakodnevnom radu uz disciplinu i formiranje radnih navika koje će u budućnosti biti dragocene u organizaciji vremena na poslu. Ove vrednosti je u proteklih osam godina negovala Marija Marinković, učenica Osnovne škole „Vuk Karadžić“ koja je ove godine ponela titulu učenika generacije.
„Dugo sam razmišljala o tome ko će u našoj školi poneti tu titulu, ali nisam bila sigurna da li ću to biti ja pošto je bila baš jaka konkurencija naročito u mom odeljenju koje je jedno od najjačih ove godine. Učenik generacije ne treba da bude samo neko ko ide na takmičenja, ima sve petice već prvenstveno treba da bude dobar čovek, pomaže i saoseća sa drugima u nevolji. Trudila sam se da budem baš takva prema svojim drugovima i da im pomognem ako im treba pomoć. To se sve uči u školi ali se ponese prvo od kuće, od roditelja“, počinje priču Marija Marinković koja je nakon osvajanja titule učenika generacija razmišljala i o razgovoru za naš portal jer je, veli to posebna privilegija.
Kao učenik generacije moraš mnogo da se trudiš, kaže Marja, ali uz dobru organizaciju sve se postiže.
„Ja sam uložila veliki rad i trud. Moraš da se odrekneš slobodnog vremena. Učila sam po nekoliko sati dnevno. Moraš da poseduješ disciplinu, dobru radnu naviku i dobru organizaciju i volju za uspehom. Nažalost, mislim da se danas ove osobine sve manje i manje cene i da to nije važno. Mnogi moji vršnjaci idu nekim drugim putem i da na to dosta utiču društvene mreže jer bi da se što pre izvuku iz nečega umesto da vredno rade. To se primećuje svakoga dana. I to se sve uči u porodici, jer je važno kakav odnos imaš u porodici. Mene je moja porodica uvek podržavala, nisu me terali da idem na takmičenja to je bila moja želja ali su mi bili podrška“.
Prva takmičenja u osnovnoj školi počinju još u trećem razredu kada se na probu stavlja logično razmišljanje i rešavanje zadataka iz matematike. Važno je da na taj put keneš uz dobru podršku učiteljice.
„Krenula sam da se takmičim još od trećeg razreda iz matematike kod moje učiteljice Svetlane Milanović. Veoma je važno da od prvog razreda imate učiteljicu koja vas podstičete da radite, to je početak i neko mora da vam formira i radne navike i da postavi dobar temelj. Od petog razreda kada sam videla da mi to polaze od ruke takmičenja. Nadmetala sam se iz skoro skoro svih predmeta. Ostalo mi je u pamćenju republičko takmičenje iz engleskog jezika i okružno takmičenje iz matematike i fizike na kome sam osvojila treće mesto. Moram da spomenom mog omiljenog nastavnika Marka Kostića, on je nastavnik srpskog jezika, koji me je vodio na republičku smotru recitatora i koji me je podstakao da pišem i osvajam nagrade na literarnim konkursima. Jako mi je žao što je sada direktor škole i što nije ostao sa nama do kraja. U sećanju će mi ostati i moja razredna Silvija Jovanović koja je bila zaista dobra i kao pedagog i kao nastavnik. Imali smo veoma lep odmos sa njom.“
Nakon uspešno završene osmogodišnje škole Marija Marinković upisala je Negotinsku gimnaziju. Ove godine konkurencija će na prirodno-matematičkom smeru biti izuzetno jaka jer su ovu školu upisali najbolji učenici osonovnih škola naše opštine.
„Upisala sam Negotinsku gimanziju prirodno-matemtaički smer. Želela sam oduvek da upišem ovu školu mada nisam sigurna još uvek čime bih želelea da se bavim zato što volim i jezike i prirodne nauke. Znam da će ovaj smer da mi pruži kvalitetno znanje pa ću na dalje videti koji će mi predmeti biti najinteresantniji. Znam da me u Negotinskoj gimnaziji čeka dosta učenja, iskreno malo se i plašim jer znam da je dosta teško i da su novi izazovi preda mnom ali ja ću se truditi koliko god mogu“.
Osnovna škola je prva stepenica u obrazovanju svakog učenika. Nju je Marija Marinković uspešno preskočila. Sem znanja iz svoje škole „Vuk Karadžić“, kaže, poneće puno lepih uspomena.
„Ponela sam mnogo lepih uspomena iz osnovne škole. Pamtiću je po lepom druženju, nastavnicima, maturi, ekskurziji ali i po takmičenjima. Mi smo se u našem odeljnju svi jako lepo družili. Drago mi je što je tako jako odeljenje bilo jer me podstaklo više da se trudim i budem bolja. Moja drugarica sa kojom sam bila baš bliska upisala je Medicinsku školu pa nećemo biti zajedno u srednjoj školi ali se nadam da ćemo nastaviti da se družimo“.
Pred ovom mladom, sada već gimnazijalkom su tek veliki izazovi. Ona se sa njima dobro bori uz veliku podršku svoje porodice, prijatelja sa kojima provodi slobodno vreme.
„Volim da provodim slobodno vreme sa porodicom i prijateljima da se šetam. Negotin je mali grad i nedostaju mesta gde bismo mi provodili slobodno vreme. Nemamo mnogo izbora čime bi se bavili. Možemo samo da prošetamo centrom grada i to je to. Volela bih da češće budu bioskopske predstave sa filmovima koji su primernei nama. Uglavnom su to ili crtani filmovi ili filmovi koje gledaju naši roditelji. Bilo bi lepo da imamo neki tržni centar. Volela bih da živim velikom gradu jer upravo tamo ima boljih uslova za život ali će Negotin uvek biti u mom srcu, kao grad u kome sam odrasla i vraćaću mu se jer je to moja porodica“, kaže Marija Marinković, učenik generacije Osnovne škole „Vuk Karadžić“.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
