Naslovna Krajinske vinjete Lenka Radovanović: Čarobni svet polimerne gline

Lenka Radovanović: Čarobni svet polimerne gline

1186
0

Izrada figurica i nakita od polimerne gline, hobi je četrnaestogodišnje Negotinke Lenke Radovanović.

Počelo je pre četiri godine, sa polaskom u peti razred osnovne. Prvo je od plastelina pravila ono što je trebalo za školu, a u slobodno vreme minijature za svoju dušu.

Sve joj je to, kaže, bilo simpatično jer se često pitala kako ljudska ruka može da napravi tako sitne stvari. Onda su joj starije sestre kupile polimernu glinu, koje u Negotinu nema, i tada kreće Lenkina čarolija stvaranja.

Prošle godine pandemija je preokrenula živote svih stanovnika zemljine kugle. Školarci su na nastavu više išli online nego normalno, bili smo prinuđeni da sedimo zatvoreni, da proredimo kontakte sa prijateljima. U takvoj atmosferi, Lenka Radovanović je tražeći u karantinu izlaz iz dosade, pronašla hobi koji može da joj obezbedi i džeparac.

„Prvo sam radila da mi bude zanimljivo, nisam imala nameru da to bude nakit, konkretno minđuše, nego sam pravila hranu i ništa drugo, samo hranu! Dobro se sećam, prvo je bila krofna, posle parče pice, a onda sam uz maminu sugestiju počela da pravim cveće i nakit. U vreme karantina, sestre su mi otvorile Instagram profil i stavljala sam na mrežu fotografije svojih ranijih radova koje je sada moglo da vidi više ljudi. Tada sam i ja postala aktivnija“, kaže Lenka Radovanović.

Iza ove odlične učenice OŠ „Vuk Karadžić“, kadetkinje odbojkaškog kluba „Hajduk Veljko“ je do danas oko stotinu radova – figurica, raznih minđuša na šraf ili klips, narukvica, broševa, ogrlica, bedževa.

U početku nije imala ni mnogo gline, ni pravi alat, ali se snalazila uz pomoć čačkalica dok nije nabavila alate preko interneta. Kaže, nisu baš profesionalni ali za ono što sad pravi, završavaju posao.

„Kako je sve poskupelo, poskupela je baš i glina, alat isto nije jeftin, posebno ako se kupuje u Srbiji. Niko mi nije pokazivao uživo, tražila sam način izrade preko Youtube, Instagrama, Google, Pinteresta. Ako hoćeš da naučiš, sve možeš da nađeš preko interneta. Nikada ne pravim tako što ću da sednem i završim predmet od početka do kraja, nego to razvučem na nekoliko dana. Na primer, pravila sam sigurno nedelju dana patiku koja je bila dosta komplikovana, ali recimo, bele rade ili suncokrete da napravim, jednostavnije je i zahteva manje vremena. Definitivno, najčešće pravim cveće, ali volim i 3D oblike portrete ljudi, a posebno su mi zanimljivi kučići, bilo da su u formi figurice ili nakita minijature. Prestala sam da pravim hranu, sada su mi inspiracija delovi prirode, pečurke“.

Lenka Radovanović ne bi imala ništa protiv da naučeno prenese drugima, ali i sama, kaže, još uvek uči i neretko joj se dešava da joj se raniji radovi uopšte ne sviđaju. Skromna je, ali i veoma samokritična jer zna da uvek može bolje.

Uspešno je plastelin zamenila polimernom glinom, koja je po pitanju izrade dosta zahtevnija.

„Polimerna glina je tvrđa od plastelina, mora dobro da se razmekša i tada alatom koji imam krenem da je oblikujem, gledajući sve vreme u sliku. Kad završim, pošto nemam peć, pokrijem je dobro alufolijom zbog isparenja koja se javljaju prilikom samog procesa pečenja i sve bude gotovo za pola sata na 110 stepeni“.

Lenkinim drugaricama je njena posvećenost hobiju u početku bila čudna, pa je nisu mimoišla pitanja: „Šta, sad ćeš to da prodaješ? Kako? Kome?“ ali im se kasnije cela ova priča dopala, pa su i same poželele neki komad za sebe, a neretko ih je ova mlada autorka svojim radovima darivala za rođendane.

„Najčudnije je da sam svima drugima pravila, a samo mi u kući nemamo ništa od tog nakita, jer nikad ne stignem da napravim nešto sebi, mami. Onda mama kaže: „Napravi i meni!“, ja uradim, to se dopadne njenim koleginicama, ona im da i nikako da napravim za nas. Sestre nose, napravim sebi, njima se svidi i tako. Volela bih da unapredim ono što sam naučila. Zbog obaveza u školi i odbojke, nisam aktivno posvećena ovom svom hobiju. Nisam razmišljala o tome da upišem neku umetničku školu, ovo bi eventualno sutra mogao da bude neki dodatni posao, ali ne da mi to bude primarno. Mislim, bilo bi lepo da jednog dana mogu da živim samo od toga, ali to verovatno ne bi moglo da bude preko noći“.

Uz pomoć sestara koje su pomno pratile predstavljanje njenog autorskog rada na mrežama, Lenka je dobijala neophodne savete, od toga kako da fotografija izgleda bolje, do načina na koji se komunicira sa onima koji su zainteresovani za njen rad.

Veoma vodi računa i o načinu na koji će upakovati ono što stvara. Mlada je, ali i potpuno svesna priče o vredovanju, ovde i negde drugde.

„U Srbiji je tržište, u poređenju sa nekim drugim zemljama u svetu, dosta jeftino. Pratim rad jedne devojke, gledala sam je u vreme kada ništa nisam znala o glini. Pravila je neke mini tortice koje je prodavala za 120 funti ili 120 dolara u zavisnosti koja je država u pitanju, što je stvarno dosta skupo. I ne samo nakit, recimo neke oslikane patike prodaju se za hiljadu – dve dolara a kod nas, već za pet – šest hiljada dinara možete da kupite i neke markirane patike. Neko ko se bavi ručnim radom i želi da ga proda smatra da je previše jeftino, a onaj ko se time ne bavi i hoće da kupi, misli da je mnogo skupo.“

Lenka Radovanović pripada generaciji mladih ljudi koji odrastaju u eri kompjutera i društvenih mreža bez kojih je bilo kakvo bavljenje biznisom, pa i umetnošću nezamislivo.

Paradoksalno zvuči da za njen rad na izradi nakita i minijatura od polimerne gline više znaju oni van grada u kojem živi, ljudi koji je ne poznaju.

„Ima u Srbiji još onih koji rade isto što i ja. To je recimo „Kišna glista“ čiju podršku imam, podelila je moj rad na Instagramu i tada me je više ljudi zapratilo. Ona, recimo, ima 10.000 pratilaca, puno radi i to više od deset godina. Ja na Instagramu imam nešto preko 600 pratilaca. Veoma je važno da si prisutan na mrežama i realno mnogo je bitnija reklama, nego ono što nudiš“.

Čarobni svet polimerne gline u koji je darovita Lenka hrabro zakoračila sada je i pred vašim očima, verujemo da će vam to što radi biti zanimljivo, a ovom pričom u novogodišnjoj noći želimo da osim njoj, damo podršku i drugim mladim, vrednim, talentovanim i uspešnim ljudima.

Njihove priče smo uvek spremni da ispričamo.


Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina 2”, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.