Kamperi i biciklisti iz čitave Evrope već četiri godine na ruti EurVelo 6, koja vodi do ušća Dunava u Crno more, odmor potraže u blizini Negotina, na kusjačkom Kamping odmorištu ”St.Mokranjac”.
Nepovoljna epidemiološka situacija u čitavoj Evropi zatvorila je državne granice i zaustavila turiste na međunarodnim destinacijama, pa je i kamp porodice Dimitrijević ovog leta skoro pust.
Priču o jedinom kampu koji se u ovom delu Srbije nalazi na ruti EuroVelo 6, koja povezuje najveću evropsku reku od njenog izvorišta do ušća u Crno more, započinjemo sasvim slučajno, jer nas je do ove oaze mira doveo putokaz na putu za Kladovo.
Na privatnom imanju porodice Dimitrijević dočekuju nas Mihajlo i njegov otac Slobodan Bode i kamperi, naši domaći, prijatelji porodice, koji su beg iz prestonice potražili na kusjačkoj plaži udaljenoj samo par kilometara od Negotina.
Uz tradicionalnu posluženje slušamo Mihajla, koji je svoju muzičku karijeru kao basista ostvario u mnogim srpskim i evropskim bendovima, sa koliko emocija priča o kamperima, još jednoj svojoj ljubavi.
“Ja sam kamper i obilazio sam u Grčkoj mnoga dobra mesta za kampovanje, s obzirom da sam svirao u Santoriniju, to je bila moja destinacija svakog leta. Sami Grci su mi davali savete šta da obiđem i tako sam počeo da obilazim te dobre destinacije, najpre autom a zatim kamp kućicom. Ja to volim, volim taj svet. To su ljudi kojima nije bitno ko je šta, čime se bave, šta je njihova profesionalna orijentacija. Atmosfera u kampovima je skroz drugačija. Kako uđeš u kamp neko donese lubenicu, neko rakiju. Socijalna je stvar. Kamping je ostao jedina socijalna kategorija u turizmu, ne mislim na jefitinu kategoriju. Cela fora je da ti svoje stvari koje voliš i koje su deo tvog svakodnevnog okruženja budu sa tobom na plaži. To je pravi aktivni odmor. Ako si pored vode, ti si tu da kada poželiš uđeš u vodu, budeš pored vode. To je jedini vid turizma za mene koji je neposredan i direktan, vezan za prirodu”, dodaje Mihajlo Dimitrijević.
Ljubav prema prirodi, neposrednom druženju i okruženju koje je uvek poznato, jer sa sobom na letovanje nosite deo svoje kuće, dalo je Mihajlu ideju da na svom posedu otvori kamp koji se nalazi na evropskoj ruti EuroVelo 6.
“Znam da je ta staza tu. Moj otac, Slobodan je godinama ovde vodio lovoribarsku službu. Uspeo je devedesetih godina, kada je svačega bilo na Dunavu, da se organizuju da se riba ne ubija strujom. On je tu radio, na našem imanju je bio službeni gliser ukotvljen. Mnogo godina mnogo ljudi je dolazilo kod nas i to je meni dalo ideju da napravim neki prihod i da cela ova priča održava samu sebe, da plaća sve troškove. To je bio jedan od razloga. Onda, kada uđeš u priču samo se otvaraju neki novi vidici.”
Kamp “St. Mokranjac” ispunjava sve standarde u kome, između ostalog, svako kampersko mesto, a ima ih devet, ima priključak za vodu, što je retkost.
Kamperima je dostupan i hemijski toalet a otpadna voda iz kampa se ne izbacuje u Dunav već u rezervoar koji prazni cisterna.
Sa ponosom otac i sin ističu da se u njihovim ribarskim mrežama zakače rakovi koji inače vole čistu vodu, a stanovnici njivog priobalja su i dve vidre.
Čuvanje životne okoline je jedan od prioriteta porodice Dimitrijević koja je protekle tri godine ugostila kampere iz čitave Evrope, stroge poštovaoce ekoloških pravila.
“Naši gosti su stranci, Nemci, Austrijanci i dosta je Holanđana. Statistika pokazuje da u svakom trenutku ima više Holanđana van zemlje nego u samoj Holandiji. Oni su turistička nacija koja poseduju visok stepen kulture turizma. Oni vuku kamp kućice, a Nemci dolaze sa kamperima. To je ta kategorija autokampera. Zatim postoji kategorija bajkera, motorista. To su mladi ljudi, uglavnom, koji kampuju u šatorima. Sledeća kategorija su biciklisti koji idu rutom EuroVelo 6 od ušća Dunava u Crno more ka severu i obrnuto. Naših turista gotovo da nema, to je statistička greška. Ove godine, pa i dođe po neko, ali to ih je ova situacija naterala”, objašnjava nam Mihajlo.
Naš domaćin ne krije razočarenje situacijom koja je ovakve turističke ture skoro pa skroz zaustavila. Ipak, o budućnosti Dimitrijevići razmišljaju, pa i o tome da svojim gostima ponude dodatne sadržaje.
“Kamperima nedostaju programi. Udruženje građana “Familia natura” i naš kamp, zajedno, organizovali smo biciklistički retur. Tako smo ovog leta imali kamp koji je trajao dvadesetak dana na kome smo napravili rutu koja je obeležana i koja će pomoći biciklistima da obiđu još ponešto u našoj opštini. Kamp je okupio dvadesetak dece i mlade do 21 godine. To su volonteri koji su radili na uređenju rute. Moram da kažem da se nismo obrukali, mnogi su se Negotinci odazvali, bilo je 28 sponzora među njima “Eliksir” Prahovo, kompanija “Đerdap”, a posebnu podršku smo imali od predsednika opštine. Naravno tu nam je pomogla I Turistička organizacija opštine Negotin. Ovo jeste biciklistička ruta EuroVelo 6 a retur bi značio izlazak iz ture i obilazak dodatnih destinacija sa ciljem da turistima pokažemo čega još ima u našem kraju. Kamperi imaju svoje bicikle i oni obožavaju da kada se stacioniraju krenu biciklama da istražuju. Daleko im je da dođu do pivnica ali im je fenomenalno to što mogu da obiđu Vratnjanske kapije, Blederiju.”
Prve kampere Mihajlo i njegov otac Slobodan dočekaju još sa najavom prolećnih toplih dana. Posla bi, kažu, bilo i tokom zime, ali su ove naše krajinske hladne i vetrovite. Planovi za dalji rad kampa postoje. Sem ljubavi u ovaj vid turizma neophodno je uložiti dobar marketing i to onaj digitalni koji dovodi inostrane turiste.
“Da li je ekonomski opravdana priča? Možda u budućnosti, sada ne. Ne može da se živi od toga, sigurno kao dopunski izvor prihoda – da. Ja namerno ne radim digitalni marketing dok se stvari ne postave na mesto, ne oglašavam se na tim ozbiljnim digitalnim oglašivačima. Do tog nivoa treba doći. Ali potencijal za rast postoji. U planu je proširivanje mesta za kampere i tada ćemo moći da primimo grupe od 14 kampera koje mi do sada nismo mogli da primimo. Oni su na ruti i tačno znaju gde će biti koga dana. Kada grupa dođe, to je prihodovna već dobra priča”, završavaju priču Mihajlo i Slobodan Dimitrijević koji su na ruti EuroVelo6 zaustavili turiste iz Zapadne Evrope i pokazali svu raskoš dobrog srpskog domaćina.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina”, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.