Kristina Točaković Kostrešević nedavno je u negotinskoj biblioteci predstavila svoju prvu zbirku poezije „Zavetrina“.
Negotinska pesnikinja Kristina Točaković Kostrešević nedavno je publikovala svoju prvu zbirku poezije „Zavetrina“ u okviru edicije „Vrlog“ mladenovačkog „Presinga“. Ova mlada autorka predstavila se sa 37 pesama, osobenog poetskog izraza koji poseduje nadrealističke elemente.
„Kristinine pesme mogu da se čitaju jedna za drugom poput jedne jedine pesme i to ne mislim u negativnom smislu. Ovo zapravo govori o ujednačenosti sentimenta koji u njima nalazimo, izvesnu liričnost skrivenu pod modernim izrazom, neku vrstu arhaičnosti bajalice ili bajke umotanu u savremenost“, kaže Radojka Plavšić Ranković, pesnikinja i profesorka srpskog jezika i književnosti.
Kristinini stihovi, kako ističe njen izdavač, baziraju se na empirijskoj i emotivnoj inteligenciji, dok Radojka Plavšić Ranković naglašava da su „nabijene značenjem i emocijom“.
„Jezik je živ, razigran, metaforičan, mnogoznačan… Ovu zbirku treba čitati srca i uma otvorenog za brojne asocijacije i emocije koje u njima snažno pulsiraju. U njima se mladost i razigranost susreću sa zrelošću i dubljim uvidom u život i tajne pesničkog stvaranja“, dodaje Plavšić Ranković.
Sama autorka ističe da svoju inspiraciju pronalazi u svakodnevnim razgovorima i životnim detaljima.
“Za mene su inspiracija uvek svakodnevni razgovori, bizarnosti i situacije, prolaznost i krhkost. Što se tiče Negotina, vezuje me jezik, prijateljstva i uspomene, kao i bezbrižnost”, kaže Kristina Točaković Kostrešević.
Zbirka pesama “Zavetrina” predstavljena je nedavno u promotivnoj sali Narodne biblioteke “Dositej Novaković”, uz pratnju na gitari Leonice Mitrović i Vuka Perovića, učenika Umetničke škole “Stevan Mokranjac”.
„Naziv zbirke „Zavetrina“ upućuje na zaklon, sklonište, bezbedno mesto… Šire shvaćeno kao mesto koje poezija zauzima u autorkinom životu, zaštitu od metafizičke hladnoće. Nezaobilazne teme ozbiljne poezije, a ova zbirka to svakako jeste, jesu nastajanje, nestajanje u bukvalnom ili prenesenom značenju, ljubav, ali ne banalna, već suptilna, sveprisutna, ponekad prikrivena, ponekad snažna i nezadrživa. Sa druge strane snažna je i veza sa tradicijom, narodnim verovanjima, i prirodom. Tu su arhetipski simboli kao što su hleb, sekira, trešnja, drvo, voda, kamen“, kaže Radojka Plavšić Ranković.
Kristina Točaković Kostrešević je, inače, 2022. učestvovala na konkursu naše poznate izdavačke kuće „Treći trg“ namenjen neobjavljenim rukopisima poezije i tom prilikom ušla u najuži izbor. Njene pesme će biti objavljene i u časopisu „Buktinja“.
„Sa pisanim stvaralaštvom Kristine Točaković Kostrešević susreo sam se pre skoro 15 godina i to kada sam pročitao njenu kratku priču koju je napisala kao učenica osmog razredna osnovne škole a koja je pobedila na konkursu „Pesničke rukoveti“ Krajinskog književnog kluba u kategoriji mladih stvaralaca. Od tog trenutka sam bio opčinjen pisanom reči ove mlade autorke i od tada pratim njeno stvaralaštvo. Drago mi je da je posle toliko vremena ostala dosledna svom daru i da je sve to rezultiralo ovom zbirkom poezije“, kaže Miljan Ristić, publicista, pesnik, bloger, autor radio podkasta i portala “eXperiment u kome je sve moguće”.
