Svečanom akademijom na Letnjoj sceni Muzeja Hajduk Veljka obeležen je jubilej, 120 godina od osnivanja negotinskog Kola srpskih sestara. Priređena je i izložba o ovoj milosrdnoj organizaciji u Domu Kola.
Samo pola godine nakon osnivanja humanitarne i dobrotvorne ženske kulturno-prosvetne organizacije, Kola srpskih sestara u Beogradu, Negotin je dobio svoju dobročiniteljsku organizaciju.
Kraj 19. i početak 20. veka doneo je maloj varošici na istoku Srbije Čitalište, Pevačko društvo, Učiteljsku školu, Gimnaziju, Poljoprivrednu školu, Dečije zabavište. Samo šest meseci nakon Beograda, žene Negotina osnivaju Kolo srpskih sestara sa zadatkom da pruže nesebičnu pomoć ugroženima, šire humanost i budu dobročiniteljke.
Već 1928. godine počinju izgradnju svog Doma na ustupljenom zemljištu Crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Negotinu a radovi su završeni četiri godine kasnije. Kolo srspkih sestara je delovalo od 1904. godine do kraja Drugog svetskog rata kada je bio zabranjen rad ove milosrdne organizacije ne samo u Negotinu već i Srbiji.
Posle pauze od 50 godina, 1995. obnovljen je rad Kola srpskih sestara i do danas ono nastavlja tradiciju svojih slavnih prethodnica.
„Mislim da je žena i u patrijahalnom i u modernom društvu uvek stub. Ako nije stub nekako to društvo nije zdravo zato što žena po svojoj prirodi ima nežnost i saosećajnost ali ima i tu žensku jačinu da pomogne tamo gde je najpotrebnije ili to svojom emocijom bar ublaži ili uteši. Svako vreme ima svoje breme i u tom smislu mi moramo da se prilagodimo vremenu i okolnostima. Nekada je teže, nekada je lakše. Ja sam na čelu Kola srpskih sestara četiri godine i čini mi se da je meni lakše nego mojim prethodnicama koje su imale ratove devedesetih godina, Balkanske ratove, Prvi svetski rat. Mi se u ovim mirnodopskim uslovima trudimo da pomognemo siromašnima i bolesnima, ljudima na Kosovu. Imale smo akcije gde smo pomagale Domu manastira Sveta Petka izvorska, nezbrinutu decu u Beogradu i Nišu. Nismo mi samo humanitarno udruženje, naš cilj je i da budemo edukativnog karaktera, prosvetnog i kulturnog. Tako smo održale mnoge zanimljive radionice i biće ih još“, rekla je za NG Portal Vesna Stanković, predsednica Kola srpskih sestara u Negotinu.
Svečana akademija povodom velikog i značajnog jubileja ove dobročiniteljske organizacije okupila je žene koje su obnovile rad 1995. godine ali i mlade Negotinke koje su nova snaga i budućnost Kola srpskih sestara.
Među sestrama koje su svoj životni vek posvetile podizanju svesti o važnosti humanitarnog i dobročiniteljskog delovanja je Aleksandra Petrović koja je na inicijativu sveštenika Petra Stojiljkovića i Ranka Jovića i uz blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa timočkog Justina, posle 50 godina obnovila rad društva. Prva predsednica obnovljenog Kola bila je Jovanka Zdravković, lekar.
„Sve što smo uradile, radile smo zajedno. Sve što smo mogle učinile smo onoliko koliko smo mogle, a trudile smo se. Bilo je trenutaka kada je bilo jako loše i kada su naši sveštenici, otac Petar i otac Ranko, koji nisu više sa nama, poželeli da obnovimo rad Kola i samo par meseci nakon Beograda obnovile smo rad u Negotinu. U tom periodu nije bilo lako. Već su se dešavale stvari koje su se dešavale u sada već bivšim republikama. Trudili smo se da svaku ispruženu ruku i svaku želju ljudi koji su imali tegobe i muke pomognemo koliko možemo. Težak period je bio i kada je naša zgrada bila otuđena. Svi tu putevi su bili teški i nepredvidivi ali smo pokušavale da ih na najbolji način rešimo“, rekla je na sinoć održanoj svečanoj akademiji Kola srpskih sestara Aleksandra Petrović.
Sestre negotinskog Kola su uvek bile uz crkvu, a sveštenici, njihova podrška, naročito u vreme obnavljanja Doma kada su radile pod okriljem Hrama Svete Trojice uz blagoslov Episkopa timočkog i Srpske pravoslavne crkve.
„Znam šta znači raditi i baviti se humanitarnim radom. Osećam veliko zadovoljstvo jer sam i sam sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva, humanitarne ustanove koja funkcioniše na teritoriji Mitropolije timočke. Samim radom u Kolu srpskih sestara vi ispunjavate onu jevanđeljsku dužnost koju nam je Gospod ostavio, a to je taj milosrdni rad jer on u svom jevanđelju često puta napominje da „kada učinismo jednom od onih najmanjih, kao da samom Gospodu učinismo“. Verujem i da su naši prethodnici prote Petar i Ranko imali veliko zadovoljstvo i rad i veliku ljubav da se Kolo srpskih sestara obnovi i velikom trudim su to uspeli i da urade“, rekao je Vuk Jovanović, sveštenik negotinski prenevši blagoslov mitropolita Ilariona milosrdnim sestrama.
Svečanu akademiju su sinoć svojim nastupima uveličali Hor Crkve Svete Trojice pod upravom Svetlane Kravčenko, Negotinsko pevačko društvo kojim diriguje Danilo Perković, maturantkinja Negotinske gimnazije Milena Marković kao i Etno grupa „Zlatovez“ Umetničke škole „Stevan Mokranjac“, čiji je rukovodilac Magdalena Antić.
Gosti svečane akademije bili su u prilici da pogledaju i delove iz monodrame „Nadežda Petrović – život kao ljubav na delu“ u izvođenju glumice Marije Stanković.
Obeležavanju 12 decenija od osnivanja Kola srpskih sestara prisustvovale su i predstavnice Kola iz brojnih gradova Srbije.
„Sabor Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore je veoma jak. Jednom godišnje održava se Sabor, mi ove godine nećemo ići jer je toga dana otvaranje našeg festivala. Svaki put učestvujemo u sabornim akcijama u skladu sa svojim mogućnostima. Ono što bih istakla je to da Negotin jeste malo mesto, ali u tom nekom opštem planu na Saboru mi uopšte ne zaostajemo čak se ne bismo postidele većih i bogatijih gradova. To samo svedoči da su Negotinci a Negotinke pogotovu vrlo darežljive kada su u pitanju neke konkretne akcije“, rekla je Vesna Stanković, predsednica Kola srpkih sestara u Negotinu.
U okviru programa obeležavanja ovog značajnog jubileja u Domu Kola srpskih sestara i prigodna izložba na kojoj je prikazan rad ove humanitarne organizacije od osnivanja do danas.
Na panoima, uz zanimljiva likovna rešenja, originalna dokumenta, propratne tekstove i legende, prikazan je rad Kola od osnivanja do zabrane rada i od obnove do danas.
Izložen je tek deo bogate zaostavštine Kola koje je od osnivanja, 4. januara 1904. godine, uvek bilo na prvoj liniji i tamo gde su najpotrebniji.
“Ovu sam izložbu shvatila velikom obavezom i odgovornošću. Materijal koji smo prikupili bio je ogroman i uvek je postojala dilema da li sam prava dokumenta iznela, da li sam, možda, najbolji izbor napravila. U principu sam gledala da napravim jedan presek od osnivanja do Drugog svetskog rata kada smo ukinuti kao asocijacija i kao udruženje. Kada smo došli u posed tih dokumenata iz Istorijskog arhiva Negotin bile smo fascinirane, i koleginica Vesna i ja, koliko se toga dešavalo, kako se to sve odvijalo, koliko je Negotin bio moćan i koliko su žene Negotina bile preduzimljive, agilne, angažovane”, kaže ya NG Portal, Dušanka Botunjac, autorka izložbe koju je priredila u saradnji sa Vesnom Stanković.
Negotinske sestre, ističe Botunjac, deluju u svom Domu, koji je građen od 1928. do 1932. godine i čiju je zgradnju pomogla i kraljica Marija Karađorđević, vraćenom u procesu restitucije, u dvorištu Crkve Roždestva Presvete Bogorodice, Hajduk Veljkove crkve.
“Dom je na predivnom mestu, u dvorištu Crkve koju u Negotinu zovemo i Hajduk Veljkovom i Starom crkvom i koja je meni posebna, to dvorište delimo zajedno sa crkvom, lepa nam je vizura i njima i nama. Mi smo od renoviranja Doma zdušno pokušale da osim angažovanja u drugim akcijama i prikupljanja sredstava za mnoga neprijatna čudesa koja su nam se dešavala i dešavaju se, poklanjanja pažnje svoj deci, za sve praznike, pa i naše međusobne, kroz projekte, uredili ovaj galerijski prostor i centralne prostorije i to nam mnogo znači zato što odišu duhom vremena u kojem je Dom građen. Pošto sam uticala na samo uređenje trudila sam se da što više bude autentike i u izboru tekstilija, zavesa, uređenja prostora i baš sam ponosna što stojimo u holu, što stojimo tu i pričamo o ovom velikom jubileju, 120 godina našeg bivstvovanja i postojanja u ovom gradu”, dodaje Dušanka Botunjac.
Članice Kola razmenile su i prigodne poklone sa sestrama iz Smedereva, Kragujevca, Niša, Bajmoka, Petrovca na Mlavi, Požarevca koje su uveličane njihovo slavlje i za koje su organizovale i brojne druge sadržaje, poput obilaska značajnih kulturno-istorijskih spomenika ovog kraja.
