Zaposleni u javnim bibliotekama Srbije ulaze u 2025. godinu sa strepnjom zbog nove obaveze koja može da ozbiljno ugrozi rad ovih ustanova, a koja se odnosi na plaćanje naknade za pozajmljene knjige.
Od 1. januara, javne biblioteke će morati da plaćaju taksu od 15 dinara za svaki primerak knjige koji pozajme korisnicima. Ta sredstva će biti uplaćivana autorima kao naknada za autorska prava.
Odluku, pod nazivom „Tarifa naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štamparskoj formi“ donela je Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji. Objavljena je ove godine u „Službenom glasniku“ uz prethodnu saglasnost Zavoda za intelektualnu svojinu.
U Srbiji postoji oko 540 javnih biblioteka koje kao neprofitne organizacije pokrivaju većinu svojih troškova iz godišnjih budžeta koje im dodeljuju lokalne samouprave. Prilivi od članarina su minimalni, što znači da biblioteke gotovo u potpunosti zavise od sredstava svojih osnivača.
Plaćanje 15 dinara po iznajmljenom primerku knjige, smatraju u bibliotekama, u značajnoj meri mogu da ugroze njihovo poslovanje, imajući u vidu da većina godišnjih budžeta biblioteka jedva pokriva zarade zaposlenih i tekuće troškove.
“Budžeti biblioteka zavise od osnivača a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne, pa nema sumnje da je za sprovođenje zakona izabrana finansijski najslabija karika, odnosno biblioteka, što jasno ukazuje na neodrživost i nemogućnost praktičnog sprovođenja i naplate Tarife na ovaj način”, navode u Bibliotekarskom društvu Srbije (BDS) koje je objavilo onlajn peticiju protiv tarife.
Peticiju koju možete podržati na OVOM do sada je potpisalo više od 9.300 građana Srbije, a zanimljivo je da ju je potpisao i ministar kulture Srbije Nikola Selaković.
Bibliotekarsko društvo Srbije uputilo je i dopis Milošu Vučeviću, predsedniku Vlade Srbije, u kojem apeluje da se nađe neki drugi model naknade kako rad biblioteka ne bi bio ugrožen.
S druge strane, Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji smatra da je uvođenje naknade nužno kako bi se „autorska prava poštovala i adekvatno vrednovala.“
I izdavači ističu da je donošenje tarife dobro rešenje i da ona štiti prava autora koja su ugrožena. U BDS, takođe, ističu da je izmirivanje autorskih prava po osnovu naknade zakonska obaveza te da njeno poštovanje ne smatraju spornim.
“Kao reprezantativno udruženje ni na koji način se ne zalažemo da se ne plaća nadoknada autorima! Naprotiv, ovim putem ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava”, dodaju u BDS.
Zahteve BDS podržala je i Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija IFLA, kao i 09.
“Najavljena „Tarifa” u suprotnosti je sa jednom od osnovnih funkcija javnih biblioteka: pružanju pristupa informacijama i znanju podsticanjem razvoja celoživotnog učenja i kritičkog razmišljanja među stanovništvom svih uzrasta, kao što dovodi u pitanje veoma važnu društvenu ulogu biblioteka koje su u mnogim manjim mestima jedine ustanove kulture. Time se šalje nedvosmislena poruka da kultura ima potpuno marginalizovanu ulogu u našem društvu”, navode u NKSS.
Oni smatraju da je po ovom pitanju izostao neophodni dijalog svih činilaca u društvu kojih se ova odluka tiče. Osim ugrožavanja rada biblioteka, u Asocijaciji apsurd vide i što se tiče samih autora, koji će do čitalaca moći da dođu samo po principu tržišnog modela i plaćanja pune cene knjige.
Iz NKSS pridružuju se apelu BDS-a da se ova tarifa hitno stavi van snage i njena primena odloži do iznalaženja drugog mehanizma koji bi bio pravičan i održiv i ne bi ugrozio ničija prava prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima.
