Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2022/2023. godine.
Za sebe kaže da je hrabra jer se sa malo svojih godina borila sa životnim situacijama koje nisu bile lepe, ali nije odustajala od škole, učenja, znanja i rada na sebi da bude još bolja ličnost. Gradila je pristojan odnos sa profesorima uz uvažavanje i lepe reči pa joj je, uz učenje, doneo titulu učenik generacije. Podršku su Katarini Stojanovskoj, veterinarskom tehničaru, kroz četvorogodišnje školovanje, pružili brat i tata koji su i bili najponosniji na njen uspeh.
„Zaista nisam očekivala da ću biti učenik generacije. Bilo je iznenađenje kada sam čula. Volela sam matematiku i bila sam dobra na tim časovima. Ljubav prema tom predmetu rodila se kod nastavnice Milene još u petom razredu osnovne škole. Tako da su ti časovi verovatno i presudili da baš ja budem učenik generacije. Znala sam da će neko iz našeg odeljenja poneti tu titulu jer je bilo zaista dobrih učenika. Učenik generacije mora da bude dobar čovek, da ima dobar odnos sa profesorima, bude vaspitan i zna kako prema njima da se ophodi. Moram da budem kritična i da kažem da se većina mladih tako ne ponaša i da nove generacije koje dolaze imaju nedostatak kućnog vaspitanja ili roditeljske pažnje. Osnovno je da se starijima javiš, kažeš „Dobar dan“. To danas nedostaje.“
Prvi dani u srednjoj školi su joj ostali u lepom sećanju. Tada, kaže Katarina, zapravo shvatiš koliko je sve ozbiljno. Poljoprivredna škola sa domom učenika “Rajko Bosnić” je po mnogo čemu specifična u odnosu na ostale srednje škole. Izmeštena je van grada, pohađa je dosta učenika iz okolnih mesta, a praksa se odvija na imanju, u štali, radionici.
„Mnogi nam govore kako nikada ne bi ušli u štalu. Ja jesam gradsko dete ali mi taj ulazak u prostor gde životinje žive nikada nije smetao već sam jedva čekala. Sve se uči na praksi kada vidite životinje, brinete o njima. Nije dovoljno da znanje stičeš samo na času već i da ga primenjuješ. Važno je da buduće generacije u ovoj školi znaju da ih čeka mnogo časova prakse. Moj savet je da redovno pohađaju sve časove, budu pristojni sa svojim profesorima i da se sa poštovanjem odnose prema njima.“
Poljoprivredna škola je bila njen izbor nakon završene Osovne škole „ Vuk Karadžić“ zato što je maštala, još kao mala, da bude veterinar. Ipak, ove četiri godine su bile dovoljne da se promene njena interesovanja. U četvrtoj godini novi predmet Preduzetništvo usmerilo je ovu mladu devojku ka ekonomiji. Katarina je položila prijemni ispit na Ekonomskom fakultetu u Nišu i kao budžetski student sprema se da od oktobra troši svoje brucoške dane.
Sem u učenju, Katarina svoje tinejdžerske dane troši na, kako kaže, uobičajne kućne obaveze. Voli druženje sa drugaricama, izlaske. Njena velika podrška u radu ali i savetima u odrastanju je stariji brat Viktor. Sa njim će provoditi i studentske dane u Nišu za koje se već sprema i pakuje svoj kofer uspomena.
„U njemu će biti biti sećanja na školu koja se nalazi u prelepom prirodnom okruženju van grada, druženja sa drugarima. Uspomene na profesore i anegdote sa časova. Zanimljiv je bio prvi ulazak u štalu gradske dece, jer je to bilo sa belim patikama i novom garderobom. Ja sam kao mala imala priliku da se družim sa životinjama ali mnogi nisu. Volim selo i jedva sam čekala te časove. Mislila sam da mi neće biti tako teško što ću otići iz Negotina, ali ja sam ovde odrasla i srcem ću biti vezana za moj grad.“
Ipak, dalji planovi Katarine Stojanovski, učenice generacije Poljoprivredne škole sa domom učenika „Rajko Bosnić“ nisu vezani za povratak u rodni grad. Mašta o nekim većim gradskim svetlima.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
