Naslovna Društvo Kako učenici vide nastavu u doba korone

Kako učenici vide nastavu u doba korone

446
0

Sa kakvim znanjem završavamo i ovu školsku godinu koja je bila specifična po svemu, da li se propuštene lekcije mogu nadoknaditi, kako smo se snašli u onlin nastavi  mi i naši nastavnici su pitanja koja postavljamo sebi sa željom da se protekle dve godine nikada više ne ponove. Negotinski srednjoškolci govore o svojim iskustvima.

Pišu: Polaznici Male škole novinarstva NG Portala

Efektima nastave na kraju još jedne školske godine koja je donela iskušenja nama učenicima, nastavnicima i roditeljima bave se kako aktivni učesnici u procesu obrazovanja, tako i organizacije koje svode računa o tome šta je nastava na daljinu donela a šta oduzela.

Kroz samovrednovanje nastave istraživanjem se bavila i Negotinska gimnazija čiji su učenici ove školske godine uprkos nedovoljnom broju časova postigli odlične rezultate na svim nivoima takmičenja rekla nam je u razgovoru direktorka ove obrazovne institucije, Dragana Nisić.

“U toku prošle školske godine kada je počela nastava na daljinu, sve  promene su nas sačekale nespremne. Dovijali smo se kako smo znali i umeli, ali ono što mene raduje je da su nastavnici pokazali spremnost da rade i želju da sarađuju u novom načinu realizacije nastave i digitalizaciji nastave. Učenicima su izlazili u susret koristili različite platforme i sredstva komunikacije. Prema našim podacima do kojih smo došli u istraživanjima, učenici su u 95 posto slučajeva pratili redovno nastavu što nas posebno raduje. Roditelji se nisu obraćali za pomoć, ali su nastavnici imali kontakte na društvenim mrežama i sa njima. Zadatak svih nas zaposlenih u obrazovanju  je bio da se i deca i roditelji smire i opuste. Ova školska godina je dobro počela, jer smo svi bili spremni. Koristili smo samo jednu platformu. Nastavnici su prošli i dodatne obuke i mislim da je sada bilo lakše nego prošle školske godine. Ipak svi smo željni  povratka normalnom načinu rada, da škola opet bude škola jer živu reč ništa ne može da zameni”, ističe Dragana Nisić.

Nastava na daljinu, lekcije postavljene na platformama, digitalna pismenost koju smo posedovali ali ne u svrhu učenja već zabave, bila su iskušenja sa kojima se susrela većina negotinskih srednjoškolaca. Pitali smo smo ih kako oni vide nastavu u doba korone.

“Online nastava nije bila dovoljno dobro sprovedena i organizovana. Ne postoji konkretni krivac za to. Svakako da vise efekta ima normalno školovanje. Neki profesori nisu imali razumevanja, a deca volje za radom. Verovatno je više negativno uticala na učenike srednjih škola, koji polažu mature i upisuju fakultete u suštini sa jako malo znanja iz ove godine”, kaže Barbara Živković.

“Korona nam je svima promenila život, od toga kako radimo, igramo, učimo. Škole su se zatvorile, tako da smo svi mi po prvi put iskusili online nastavu. Nekima je to doista teško palo. Za mene lično, novo iskustvo online nastave je imalo kako prednosti, tako i mane. Prednosti su što smo imali višak slobodnog vremena, bez obaveze redovnog ustajanja i učenja. Mane su otuđenje i smanjenje socijalnih odnosa. Željom i dobrom organizacijom može da se nadoknadi propuštino u nastavi”, dodaje Aleksandra Đurković.

“Korona je loše uticala na mnoge životne faktore, navike čoveka i okolinu. Na obrazovanje je uticala itekako. Mnogu učenici osnovnih i srednjih škola su se opustili tokom karantina i školu totalno zanemarili. Sve se može nadoknaditi pa čak i znanje koje smo propustili tokom školske godine u doba korone”, ističe Nemanja Arsić.

“Školska godina u doba korone je za mene bila nešto novo. Teško mi je palo to što smo sve radili od kuće jer se nismo družili dok je napolju bilo lepo vreme. Znanje koje smo stekli tokom onlajn nastave se može nadoknaditi upornošću i željom za novim informacijama“, kaže Magdalena Pitarević.

“Kao i sve u životu, neke stvari možemo, a neke ne mozemo nadoknaditi. Kako za mene škola nije samo kabinet i predavač, mislim da nam je ovakva školska godina oduzela mnogo. Lekcije se nauče, gradivo se savlada, ali odmori, upoznavanje i druženje je nesto što smo propustili i teško možemo nadoknaditi”, zaključuje Milica Ćosić.


Ovaj tekst je deo projekta „Ne laži me čoveče“ koji realizuju Bor 030 i NG Portal. Projekat je podržan u okviru programa ZIman-ov fond za mlade koji sprovodi Zaječarska inicijativa i Fondacija Iskorak u saradnji sa Nacionalnom zadužbinom za demokratiju.