Negotin ima Mokranjca, Šid Savu Šumanovića, a obe sredine su na tromeđi Srbije. I nije im samo to zajedničko, otkrila nam je Vesna Burojević, direktor Galerije slika Sava Šumanović. Zajednička im je i ljubav prema svojim velikanima i briga o kulturnom nasleđu.
Upravo je zato Šid u Negotin doneo priču o jednom od najznačajnijih slikara 20.veka iz ugla prognanice iz Slovenije Marije Demšar, koja je igrom slučaja u domu Šumanovića provela ratne godine, boraveći u Šidu od 20. septembra 1941. do 10. avgusta 1945. godine.
“Ona je jedini svedok stradanja Save Šumanovića, njegovog odlaska iz kuće, života koji se vodio dok je on bio živ i posle njegove smrti u kući, u ratnim uslovima, u jednoj veoma teškoj i neobičnoj situaciji. Pisala je redovno svojima kući svoje impresije o Šidu, o domaćinstvu, o načinu života, o bogatstvu, o finoći, o obrazovanju, vaspitanju. Zamolila je svoju porodicu da sačuva ta pisma jer je ona pisala i kako se održava kuća, recepte Perside Šumanović i posle šezdesetak godina mi smo saznali da ta pisma postoje”, kaže za NG portal Vesna Burojević.
Knjiga “Pisma iz Šida” koju je Galerija slika Sava Šumanović u Šidu publikovala 2014. nastala je opet neobičnom igrom slučajnosti. Za njih su u Šidu saznali kada je 2006. dr Marija Stanonik, filolog, folklorist i etnolog, ćerka Marije Demšar, pripremajući knjigu “Etnologija u pismima i slikama”, posetila Galeriju i Spomen kuću Save Šumanovića.
“Dr Marija Stanonik, ćerka Marije Demšar na promociji te knjige u Beogradu 2010. godine vratila nam je stolicu koju je Persida Šumanović dala njenoj majci da udobnije putuje u stočnom vagonu do Slovenije. Sve je to gledao Nikola Lorencin, režiser koga je cela ta priča inspirisala jer je Marija Demšar pričala svojoj sestri kako je pozirala gospodinu sa korpom grožđa za čuveni triptih “Beračice” i sve su se kockice poslagale”, kaže Vesna Burojević.
Negotinci su bili u prilici da, pre priče o pismima i njihovom putu iz Srbije u Sloveniju, pa opet iz Sloveniju u Srbiju, odgledaju i nagrađivani film “Slikar i beračica grožđa” u kojem je jedna devojka iz postala važna kockica u mozaiku priče o životu Save Šumanovića.
“Nikola Lorencin je uradio interesantan umetničko-dokumentarni film koji je nagrađivan i sve je to jedna povezana priča – slikar i beračica grožđa, pisma iz Šida, Sava Šumanović, početak i kraj iz ugla potpuno neobičnog i dragocenog. Jedna mala priča postaje velika, jer se radi o jednom velikom umetniku”, kaže Burojevićeva.
Za Šiđane su, ističe direktorka Galerije, veoma važna jer su i dragoceno svedočanstvo o Persidi Šumanović, majci slikarevoj.
“Ona je ličnost koja zaslužuje mnogo više od nas i ovom knjigom predstavljena u stvari onako kako treba. Uspeli smo da saznamo ko stoji iza Save i na koji način. To je jedan izuzetan odnos majke i sina. Iz ove knjige posredno saznajemo da je to jedna posebna žena, koja je takva i mogla da podrži opet takvog sina, kakav je Sava Šumanović”, istakla je za NG portal Vesna Burojević.
