Sa scene negotinskog Doma kulture publici su se sinoć poklonili članovi kabarea “Da, to su bili dani “ glumci Nebojša Dugalić i Boris Pingović, kao i muzički umetnici Nina Ćosić i Vojislav Savić. Negotinci su uživali u muzici i poeziji stvaranoj u 20. veku.
Publika je na nogama ispratila sinoć članove kabarea “Da, to su bili dani” koji su muzičkim izborom, stihovima i anegdotama iz života umetnika Negotince nakratko vratili u neko drugo, prošlo vreme.
U dvosatnom druženju posetici sinoćnjeg muzičko-poetskog kabarea pevušili su refrene poznatih rok balada 20. veka i recitovali stihove zajedno sa glumcima Nebojšom Dugalićem i Borisom Pingovićem dok je prateći vokal pevala i sivrala perkusije Nina Ćosić, a na bas gitari umetnike je pratio Vojislav Savić.
Kabare “Da to su bili dani” gostovao je u Negotinu po treći put i svaki susret se završava aplauzom i komentarima publike da su to zaista bili neki drugi dani, muzika i poezija za sva vremena.
“Drago mi je ako je zaista tako. To nam je i namera svih ovih 20 godina da ljudi izađu sa takvom rečenicom, zato što smo se stvarno trudili da to što su nekada bili muzičko poetski dani sačuvamo u ovom našem vremenu i koliko možemo da ih oživimo i podelimo sa ovim vremenom, iz onoga iz čega smo mi sami porasli. Zaista, ono što je utešno nekako svi ljudi od 7 do 77 godina, neki se sećaju tih vremena neki ih se ne sećaju, ali svi izađu sa istim osmehom posle predstave i to nam je ustvari bila i namera. U nekim vremenima se zaista stvaralo za budućnost, a ne samo od danas do sutra”, rekao nam je u razgovoru nakon susreta sa publikom Nebojša Dugalić.
Dve decenije postojanja i rada iste predstave zahteva od umetnika odgovornost u izboru numera, stihova i samom načinu prezentovanja pred publikom. U proteklim godinama glumci Nebojša Dugalić i Boris Pingović sam program menjali su i prilagođavali publici i događajima.
“Menjalo se dosta. Za ovih dvadeset godina napravili smo 50 verzija ovog kabarea i nikada nije bilo isto. Napravili smo nekakvu osnovnu strukturu u dinamičkom smislu, ali smo menjali numere onako kako smo imali potrebu da osvežimo. Pošto smo u mnogim gradovima gostovali po više puta, trudili smo se da ta ista predstava pod istim imenom ne bude isto odigrana kada bismo se vratili ponovo. Ovo je ovde treći put kako gostujemo u Negotinu i bila je dopunjena. Uvek je bilo jako lepo u Negotinu. Ovo je grad koji ima ozbiljnu muzičku tradciju i nekako je lepo kada baš u ovom podneblju se dogodi nešto lepo što ljudi prime tako zdušno. Drago mi je da smo nekolo puta dolazili.”
Svestran umetnik Nebojša Dugalić na životnoj pozornici igra mnogo uloga. Prvak je drame Narodnog pozorišta u Beogradu, mnogostruko nagrađivani dramski umetnik, filmski glumac i reditelj ali i posvećeni otac petoro dece. Pitali smo ga koliko je teško bilo graditi sebe svih ovih godina i kako sebe pronalazili u svim ulogama.
“To je nekako dolazilo samo od sebe. Za neke stvari sam imao interesovanja, nešto se malo poklopilo nešto malo truda i čuda i eto, čovek kada ustvari hoće da istražuje i neguje tu svoju zantiželju i ne oseti kako je polako izgradio mnoge neke prostore kreativne u sebi i to prosto može raznovrsno da se deli. Mene je uvek od malih nogu inspirisalo to da nešto umem svašta ta napravim. Tako sam gledao nekog svog komšiju, stolara, koji je pravio razna neka čuda, pa onda jedan drugi neki komšija koji je umeo svašta da napravi. Meni je to bilo fascinantno da jedan čovek ume toliko stvari. I onda sam i sam poželeo da umem mnogo stvari i eto to me odredilo u detinjstvu. Dan danas svašta me razno zanima i to možda za neke stvari nje dobro da čovek bude svaštar ali opet sa duge strane jeste jer mislim da što više te neke širine imaš i poznavanja različitih ljudskih sposobnosti, ustvari gradi nas negde iznutra”, govorio je sinoć za NG Portal Nebojša Dugalić.
U publici su se sinoć čuli i osmesi i pevušenje. Svako je sebi pronašao pesmu koja ga je odvela u neke prošle dane, podsetila na događaje, surete, prijateljstva, putovanja. Zanimalo nas je da li za umetnike postoji posebna muzička numera ili stih koji ih vodi u prošle dane.
“Svaka od tih pesama ima neku svoju istoriju i neka svoja sećanja, vuče za sobom. Uvek kada pevamo posle toga se prisećamo nekih događaja iz detinjstva gde smo sve to slušali, gde smo pevali i onda kao da kao da čitav svoj život stalno držite budnim kroz ta sećanja, kroz te pesme koje obeleže ceo naš život i trudimo se da budemo kroz ta sećanja živi.”
Bila je ova prilika da sa glumcem Neobojšom Dugalićm prozborimo i o gostovanju na Festivalu hrišćanske kulture u Zaječaru i da sa nama podeli svoje utiske sa ovog jedinstvenog događaja u Srbiji.
“Bilo je jako lepo i bila je puna crkva. Mi svet doživljavamo uvek nekako parcijalno svako u svom zanimanju a ustvari u hrišćanstvu bi trebalo da smo objedinjeni, da svako u svojim darovima ustvrai donosi neki plod. Uvek mi je bilo to važno i zanimljivo da svako sa svojim darom i zanimanjem poveže i nekako bude deo tog tela Hristovog koji je crkva.”
U iščekivanju novog susreta sa Nebojšom Dugalićem gostovanjem sa nekom od pozorišnih predstava u kojoj igra, rastali smo se sa željom da Negotince uskoro obraduje svojim ogromnim pozorišnim glumačkim talentom.
