Naslovna Krajinske vinjete Jovica Đorđević publikovao u Australiji treću zbirku pesama

Jovica Đorđević publikovao u Australiji treću zbirku pesama

849
0

Negotinski pesnik Jovica Đorđević objavio je nedavno u Australiji i treću zbirku poezije, “Moglo je bolje”.

Jovica Đorđević iz Negotina oglasio se i još jednom zbirkom poezije. Poput prethodni dve i treća mu je publikovana za tržište Australije. Saradnja sa ovim, najmanjim kontinentnom na svetu došla je i slučajno i sudbinski.

“Pišem od rane mladosti. Svu tugu, sreću, patetiku, brigu, bilo koje osećanje, bilo mi je lakše da izrazim kroz stih nego verbalno. Čovek, u principu, u životu mora da ima sreće. Sreća je što sam ja sada u Australiji. Društvene mreže su čudo. Gospođa Hadži Ljilja Plavšić, agent Australijsko – srpskog udruženja, čiji sam član, prepoznala je moje pisanje, ponudila da pošaljem pesme na neke tamošnje konkurse na kojima sam osvojio pregršt nagrada. Malo po malo je ta saradnja krenula. Prva knjiga “Tebi” doživela je u Australiji drugo izdanje, a onda su usledile “Iz duše” i pre neki dan “Moglo je bolje”. Već od 8. aprila knjige će biti distribuirane i čitaocima u knjižarama u Australiji”, kaže Jovica Đorđević, inače pesnik, zdravstveni radnik, sindikalni aktivista.

Negotinac po opredeljenju već tri decenije, Selištarac rođen u Aleksinačkom rudniku, Belopalančanin, građanin sveta, Jovica Đorđević u svet poezije brodi rukovodeći se maksimom da je stih istina.

„Prva knjiga „Tebi“ štampana je 2016. u mladenovačkom „Presingu“ u saradnji sa „KulturIstokom“ zahvaljujući Vlasti Mladenoviću koji je u začetku uticao na moje pisanje i jedini je čovek u Negotinu koji je za mene lično nešto uradio. Prepoznao je moj stil pisanja. Ja sam u pricipu, slučajni pesnik, koji je Vlasti dao tri svoje pesme i one su završile na nekom konkursu ovde u Negotinu i osvojile prvu nagradu. Eto“, kaže Jovica.

Za ovog medicinskog tehničara i pesnika, reč je važna i obavezujuća, a poezija je i ljubav i bunt. Često donkihotovski nastoji da pojasni – život.

“Negotinu sam ponekad pastorče, zbog kulture, ne zbog odnosa čitalačke publike, već ove druge koja me nažalost nije prepoznala. Voleo bih da zarad mladog naraštaja kultura ovog mesta pomogne stvaraocima da nađu u pisanju satisfakciju, da se za kulturu malo više odvaja, da se mladima da veća šansa. Za mene, sunce sija definitivno tamo negde daleko”, dodaje Jovica.

Poezija Jovice Đorđevića , istakla je Verica Rudinac, magistar sprskog i engleskog jezika i recenzent njegovih knjiga, ima sve elemente „odličnog lirskog teksta, od bogate metaforike, ritmičnosti, sjajne i jasne poruke, emocija a sve uklopljeno u modernu formu“.

On peva o ljubavi, ženi, svakodnevici, pušta da ga stih vodi, a često ga, veli, i iznenadi, „pojavivši“ se čak i kad je na radnom mestu.

„Neizmerno sam srećan i zahvalan mom Internom odeljenju i Zdravstvenom centru koji slušaju moje monologe i kad vide da pišem imaju puno razumevanja, naročito koleginice i lekari“, kaže Jovica.

Pored Vlaste Mladenovića, koji mu je u pisanju bio inicijalna kapisla i vetar u leđa, uzori su mu i Zoran Đurović, srpski kritičar kao i Branko Mijatović, šabački pesnik i profesor koji ga je, veli, usmerio u svet književnosti.

“Za Australiju je spremno još šest mojih zbirki poezije, a radim i na trilogiji, romanu koji bi, nadam se trebalo da bude plasiran do kraja godine. Pisao sam i arhaične sonete po nagovoru Branka Mijatovića, svoj sonetni venac, biće i to, nadam se, sledeće godine.”