Naslovna Kultura Jovan Mišković ponovo među Negotincima

Jovan Mišković ponovo među Negotincima

501
0

Istorijski arhiv Negotina promovisao je svoje kapitalno delo “Dnevnički zapisi generala Jovana Miškovića (1865-1907)” u svečanoj sali Negotinske gimnazije. Ovaj program otvorio je manifestaciju “Negotinsko leto 2021”.

Dnevnici  Jovana Miškovića, našeg istaknutog Negotinca, generala među akademicima i akademika među generalima, sadrže preko 6.000 ispisanih listova. Beležnice generala Miškovića o događajima iz perioda od 1865. do 1907. nisu u dovoljnoj meri iskorišćene u našoj istoriografiji, te se ovo kapitalno delo, u tri toma i na preko 2.000 strana, prvi put predstavlja javnosti.

Bogata pisana zaostavština Jovana Miškovića čuva se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, a na svetlost dana izneli su je dr Aleksandar Savić, priređivač, istraživač-saradnik beogradskog Filozofskog fakulteta, profesor dr Suzana Rajić, šef katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu, recenzent ovog dela i Nenad Vojinović, arhivski savetnik i direktor Istorijskog arhiva u Negotinu, urednik izdanja.

“Budući da je bio izuzetno blizak sa dinastijom Obrenovića i političkom elitom tadašnje Kneževine i Kraljevine Srbije Jovan Mišković je ostavio zabeleške o svim važnim događajima koji su se desili u Srbiji, ali isto tako i brojne zabeleške koje se tiču etnografije, istorije, filologije srpskog naroda odnosno svih krajeva kroz koje je prolazio, te iz tih razloga je bilo vrlo značajno da se te njegove zabeleške publikuju i postanu dostupne široj javnosti, zato što se one nalaze u Arhivu SANU  i samo mali broj istraživača koji je sposoban da čita rukopise može da uživa i koristi te dragocene podatke iz njegovih beležnica”, kaže dr Aleksandar Savić.

Dnevnički zapisi generala Miškoviću i kvalitativno i kvanitativno predstavljaju pravu riznicu jednog vremena, i to onog u kojem su, baš zahvaljujući ovom generalu i akademiku, postavljeni temelji moderne srpske vojske.

“Obavljao je visoke državne i vojne funkcije, bio blizak dvoru Obrenovića, a bio je i društveno i naučno angažovan tako da smo mi procenili da ovi dnevnički zapisi generala Jovana Miškovića u tom vremenskom intervalu od skoro pola veka u suštini predstavljaju kulturno dobro od prvorazrednog značaja“, ističe Nenad Vojinović.

Prilikom priređivanja rukopisa Miškovićevih beležnica nastojalo se da se intervencije priređivača svedu na najmanju moguću meru.

„Čekalo se više od 100 godina i sada je pravi trenutak da se i staro i mlado i u Negotinu i u čitavoj našoj zemlji upoznaju sa stvaralaštvom Jovana Miškovića. Ovaj kraj jeste neveliki, ali je toliko velikana dao. Jovan Mišković koji je stasavao i ovde se školovao, a potom dosegao visine i kao vojni, i kulturni, i javni radnik, predsednik Kraljevske akademije, imao je mnogo toga u sebi, toliko časti, odanosti dinastiji, prestolu, vojski, toliko patriotizma, reformatorskog u njemu, energije za stvaranje, prošao zemlju uzduž i popreko više puta, svaki kamen njen je znao i retki su njegovi savremenici koji se mogu pohvaliti takvih požrtvovanjem i entuzijazmom u svojoj struci kao što je to slučaj sa Jovanom Miškovićem. Neumorno je radio i neumorno je pisao i danas vidimo šta znači takva vrsta predanosti poslu jer sve što je on zapisao mi smo sakupili i predali javnosti i to će se delo čitati i istraživati mnogo dugo“, rekla nam je prof. dr Suzana Rajić, šef katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Tri toma “Dnevničkih zapisa generala Jovana Miškovića (1865-1907)” Istorijski arhiv u Negotinu štampao je u tiražu od 100 primeraka, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, od kojih su mnogi došli do svojih čitalaca, do naučnih i javnih ustanova.

“Nastojimo da sledeće godine da ovo delo svrstamo u kategoriju kapitalnog dela, što ono i jeste i da ova tri toma dnevničkih zabeležaka generala i akademija Jovana Miškovića publikujemo u većem tiražu”, rekao je Nenad Vojinović, direktor Istorijskog arhiva u Negotinu.